Javne zgrade u Priboju prelaze na grejanje na biomasu

PRIBOJ – Opština Priboj je finansijski sama realizovala prelazak sistema grejanja sa fosilnih goriva na biomasu u javnim zgradama u opštini. Postojeće grejanje na ugalj zamenjeno je grejanjem na biomasu u školi, vrtiću, domu kulture i zgradi opštinske administracije. Ovaj projekat je sproveden uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju / GIZ u okviru nemačko-srpske razvojne saradnje.
Prelazak ovih javnih objekata na racionalniju i ekonomski efikasniju varijantu grejanja, koja podrazumeva upotrebu obnovljivih i lokalno dostupnih izvora energije, predstavlja način da se podstakne ekonomska aktivnost u lokalnoj zajednici i zaštiti životna sredina.
„Ekološki efekat ovog projekta je izuzetno izražen. Javne ustanove na ovaj način su dobile stabilno i pouzdano snabdevanje toplotnom energijom, dok će istovremeno građani Priboja imati čistiji vazduh. Pored toga, imamo i socijalnu komponentu ovog projekta, zato što je pelet koji se koristi u našoj kotlarnici od drvne biomase sa područja naše opštine od domaćeg proizvođača, čije korišćenje doprinosi podsticanju ekonomske aktivnosti u lokalnoj sredini. Siguran sam da je ovo prvi korak u zameni fosilnih goriva sa energentima na drvnu biomasu. Strateška odluka opštine Priboj je da zamenimo fosilna goriva i da krenemo sa korišćenjem ekološki čistog goriva. Na tom putu nastojaćemo da već sledeće godine krenemo u realizaciju projekta izgradnje nove toplane na drvnu sečku. Želimo da uradimo i  našu centralnu gradsku toplanu, koja trenutno koristi mazut, kao toplanu na drvnu biomasu. Nadam se uz podršku Vlade i resornog ministarstva, a siguran sam i GIZ-a, dok imamo informaciju da nemačka banka KfW može da nam ponudi izuzetno povoljne uslove za finansiranje.“ – izjavio je Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu Zlatiborske oblasti, koji se zahvalio nemačkom GIZ-u na podršci i saradnji u realizaciji ovog projekta tokom prethodne dve godine.
Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ je do sada na različitim projektima ostvario uspešnu saradnju sa više opština u Srbiji. Pored Priboja, druge dve opštine sa kojima se sarađuje na temu zamene sistema grejanja u javnim objektima su Vrbas i Kragujevac, dok se radi i sa 15 opština koje žele da prebace svoje toplane na biomasu.
„Sa našim glavnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, već tri godine sprovodimo ovaj projekat. Na početku naše saradnje postojale su određene pravne i strukturalne prepreke, međutim, mogu da kažem da smo ih otklonili i da je sada saradnja vrlo dobra. Mi pružamo podršku lokalnim samoupravama za prelazak na biomasu i gotovo svakodnevno ih savetujemo kako bismo zajedno stvorili povoljno okruženje za održivo korišćenje bioenergije. U opštini Priboj vidimo jako dobrog partnera i pored toga sigurni smo da će veći broj opština širom Srbije preći na biomasu sa fosilnih goriva. Imamo puno prostora da iskoristimo potencijale biomase u Srbiji, a prednosti su vrlo jasne, biomasa je jeftinija od gasa i mazuta, čistija od uglja i proizvodi se lokalno.“ – izjavio je Rajner Šelhas, rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom u  programu “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”.
Pogram srpsko-nemačke razvojne saradnje „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a glavni partner je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.
„Naše ministarstvo zajedno sa Saveznim ministarstvom za međunarodnu saradnju i razvoj Nemačke uz tehničku pomoć i ekspertizu GIZ-a, radi na jačanju kapaciteta i stvaranju uslova za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji. Drago mi je da je Priboj jedna od opština koja je prepoznala značaj prelaska na biomasu, sa namerom da se dobije moderan sistem grejanja uz poštovanje ekoloških normi. Korišćenje obnovljivih izvora energije prepoznato je u svim strateškim dokumentima ministarstva. Zajedno sa GIZ-om radimo na jačanju svesti o primeni obnovljivih izvora energije, kako bi Srbija navom putu ka EU ispunila standarde. Važno je istaći da primena biomase kao lokalnog resursa znači mnogo za lokalnu ekonomiju. Dolazi do razvoja privrednog ambijenta, korišćenja lokalnih resursa, novac ostaje u tom regionu, ali i lokalnog upošljavanja. U sklopu ekonomske krize i sve izraženijih klimatskim promena značaj zamene fosilnih izvora energije značajno doprinosi tome, a mi ćemo imati obavezu smanjenja emisija, a ovim kreiramo nova zelena radna mesta.“ – izjavio je Slobodan Cvetković iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *