Gostujuće predstave u Srpskom narodnom pozorištu u decembru

NOVI SAD – Ručni rad ili Tajna jednog pisma, po motivima komada „Ručni rad ili tajna jednog pisma“ Žan-Kloda Danoa, režija: Nikola Končarević, Humanitarna predstava. Igraju: Velika Udovica – Ema Stojanović/Bojana Milanović, Sofi – Mia Simonović, Gospođica Ptipa – Sonja Isailović, Gadovi: Mladen Vuković, Eldar Zubčević/Stefan Ostojić, Nemanja Leković, Aleksa Ilić/Ivan Toroma, Glasovi iz off-a: Jelena Simić i Teodora Marčeta.

O predstavi: Krimi crna komedija o ljubavi i tri žene. Prvoj ženi potrebna je mušterija za ilegalni posao kojim se bavi. Drugoj ženi potrebne su usluge prve zbog problema sa mužem. Trećoj ženi potreban je muškarac, i to baš onaj koji je problem drugoj.

petak, 8. decembra, scena „Pera Dobrinović“, 19.30

Šest lica traži pisca, Luiđi Pirandelo, režija: David Alić, Humanitarna predstava

Igraju: Aleksandar Milković (glumac), Tatjana Mateša (glumica), Dušan Mamula (glumac), Mirjana Đan (glumica), Sofija Mijatović (glumica), Darko Radojević (glumac), Ana Milosavljević (glumica), David Alić (glumac), Viktorija Palfi (glumica), Stefan Ostojić/Aleksandar Aleksić (glumac), Zdenko Medveđ (dizajner svetla).

Predstava je nagrađivana na internacionalnom festivalu alternativnog pozorišta u Sečnju za kolektivnu glumačku igru i Nagrada za najboljeg glumca festivala – Dušan Mamula na Drugom jesenjem pozorišnom festivalu na Mećavniku.

subota, 9. decembra, Kamerna scena, 21.30
Ona , autorski projekat Mie Knežević, Jelene Đulvezan i Mine Cocić, koprodukcija Akademije umetnosti Novi Sad i Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ Zrenjanin

NAGRADE: EX teatar fest Pančevo – najbolja predstava 2015, Festival duodrame u Topoli 2015, najbolja predstava i najbolja ženska uloga festivala.

Dramski tekst je nastao kao odgovor na bavljenje pitanjem o ženskom identitetu danas. Ona je pretpostavka jedne psihološke linije, i lik Hane je rezultat prikupljanja različitih ispovesti. S obzirom na to da je glavni lik u drami tridesetogodišnja žena, ova drama se tematski bavi krizom ženskog identiteta, završetka jedne faze života i ulaska u novu. Predstava govori o razumevanju i nerazumevanju sebe. O izlasku iz mlakog transa svakodnevice i ulasku u svoj unutrašnji svet. O razumevanju stvari koje izgledaju samorazumljive. O kontaktu sa sobom. O otkrivanju i sagledavanju sopstvenog života.

Siže: Hana bežeći iz lekarske ordinacije, a zapravo bežeći od svojih problema i strahova, kao i mnogo puta do tada u životu, doživljava saobraćajnu nesreću i pada u komu. U tom trenutku se „cepa“, pojavljuje se još jedna Hana (Hana II). Tokom predstave saznajemo ko je ta žena i zašto je takva postala, kroz njena sopstvena preispitivanja i prisećanja na osobe i trenutke koje su nju i njen život oblikovale. Na kraju otkrivamo da li je ona spremna da se suoči sa sobom, da prihvati sebe takvu kakva jeste i da se probudi.

U ulogama su: Alisa Lacko (Hana I) i Jelena Đulvezan (Hana II)
(a zapravo su samo jedna jedina Hana)

Režija: Mia Knežević
Scenografija: Miljena Vučković
Kostim: Romana Knežević
Više na: https://www.facebook.com/pg/PredstavaONA/about/?ref=page_internal

ponedeljak, 11. decembra, scena „Pera Dobrinović“, 19.30

Čudo u Šarganu, Ljubomir Simović; režija: Marko Torlaković, Narodno pozorište Sombor

Somborsko Čudo u Šarganu dešava se danas, tu kod nas.

Igraju: Aleksandra Pleskonjić (Ikonija), Saša Torlaković (Gospava), Vanja Nenadić (Cmilja), Aleksandar Vučković (Anđelko), Branislav Jerković (Mile), Srđan Aleksić (Stavra), Pero Stojančević (Prosjak), David Tasić Daf (Skitnica), Ivana V. Jovanović (Jagoda), Ervin Hadžimurtezić (Vilotijević), Marko Marković (Manojlo), Nemanja Bakić (Tanasko).

Za reditelja Marka Torlakovića toliko izvođen Simovićev komad bio je izazov da posle različitih interpretacija Šargana ponudi, kako kaže, nešto novo i sveže. „Mislim da je nov toliko što ga posmatramo iz današnje vizure radničke klase. Šta je radnička klasa danas i koliko je ona ponižena i na koji način je nama kafana više kao posledica teškog rada i izrabljivanja“, kaže reditelj Torlaković.A kafana Šargan stecište je različitih likova. Likova koje srećemo i prepoznajemo svaki dan.

Predstava traje: 1 sat i pedeset minuta.

sreda, 13. decembra, scena „Pera Dobrinović“, 19.30

Lepotica Linejna, Martin Makdona; Režija: Miloš Jagodić, Art tema Beograd i Kruševačko pozorište

Sjajan tekst Makdone je aktuelan, realan, upečatljiv i govori o porodičnom nasilju, ličnim slobodama i izborima. Kreativni tim koji je stao iza ovog umetničkog poduhvata, potvrđuje umetnički integritet. Predvođen velikom i proslavljenom glumicom Ljiljanom Stjepanović, u ulozi Meg Folan, u predstavi igraju dva glumcaKruševačkog pozorišta:Dejan Tončić i Nikola Rakić, u ulogama Pata i Reja Dulija i Jelena Stajkovac u ulozi Morin Folan. Snimljen je i spot za song „Rekvijem“ koji je napisao Milan Đurđević i izvode „Neverne bebe“, koji možete pogledati na You Tube kanalu, koji je deo vizuelnog i estetskog identiteta, koji ova predstava želi da postavi kao standard.

Reč reditelja: „Mlada glumica Jelena Stajkovac je napravila svojevrstan podvig, pokrenuvši koprodukciju sa Kruševačkim pozorištem na realizaciji komada Martina Makdone „Lepotica Linejna“, kao prvi korak u borbi za decentralizaciju pozorišta. Podvig je, u vremenu kada su pozorišta u velikoj krizi, kada se predstave velikih pozorišnih kuća skidaju sa repertoara, a Kulturni centri po Srbiji nisu često u mogućnosti da finansiraju gostovanja pozorišnih predstava, stvarati pozorišnu predstavu u nameri da se postavi umetnički standard i dokaže da se ipak može, uprkos teškim vremenima, sačuvati stub bez koga nam nema sopstvenog identiteta, jer kultura jeste stub na koji se oslanja jedno društvo“.

Predstava traje: oko sat i trideset minuta.

četvrtak, 14. decembra, scena „Pera Dobrinović“, 19.30

Ženidba na čardaku, tamburaška komedija, po delu „Ženidba i udadba“ J. Sterije Popovića, dramatizaciji Petra Pecije Petrovića i po ugledu na predstavu „Ženidba i udadba“ Bogoljuba Braše Krajnova, adaptacija i režija: Dragan Ostojić, Novosadski Novi Teatar i Tamburaški orkestar „Romansa“

Igraju, pevaju, glume i sviraju: Jugoslav Krajnov, Nataša Ilin, Ljubiša Milišić, Sanja Ristić Krajnov / Sanja Mikitišin, Miljan Davidović, Danilo Ninković, Nikola Popović, Nikola Maletić, Gordon Stopar, Tibor Sabo, Branimir Jovanović

Iz reči reditelja: Sterija je napisao Ženidbu i udadbu kao komediju naravi. On je to smatrao školom praktične mudrosti. Malo smo naučili. Nije lako sve priznati. Sterija je pisao u slavu istine. Petar Pecija Petrović je dopunio i preradio Ženidbu i udadbu unoseći slojeve života i shvatanja u kojima prepoznajemo vitalnost, strast likova. Pecija je pisao u slavu života. Naša Ženidba je na čardaku. Kao metafora vremena u kome živimo. Mi smo prepoznavali naše naravi danas. Preko muzike orkestra „Romansa“ koja nas vodi kroz vojvođanski melos koji nosi istinu vremena i radost života. Preko maštovitih glumaca koji otkrivaju duh vremena. Mi smo radili u slavu igre. Život je takav kakav je. A istinu znamo, zar ne?

Predstava traje: oko jedan sat i dvadeset minuta

subota, 16. decembra, scena „Pera Dobrinović“, 19.30

Magbet, po motivima drame Vilijama Šekspira, Bitef teatar Beograd i Centar za kulturu Tivat

Koreografija: Miloš Isailović

Plesna predstava Bitef dens kompanije ostavila je publiku bez daha… Pokretom, plesom, mimikom, govorom tela plesači su dočarali priču o vlastoljublju i bolesnim ambicijama… Igrači: Miloš Isailović, Dejan Kolarov, Ana Ignjatović-Zagorac, Nataša Gvozdenović, Tamara Pjević, Jelena Bulatović, Miona Petrović i Branko Mitrović.

„U ovoj plesnoj postavci, baziranoj na klasičnom dramskom konceptu, Magbet će biti samo idejno polazište za razvoj autorovog viđenja savremenog sveta, u kontekstu atmosfere koja vlada u ovom čuvenom Šekspirovom delu – to je mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, vlastoljublja, strasti…

Savremeno koreografsko tumačenje Magbeta nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice, koje će, kao i svi ostali likovi, biti vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosto, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja.“ Jelena Kajgo, umetnička direktorka Bitef dens kompanije

Predstava traje: oko sat vremena

četvrtak, 21. decembra,Kamerna scena, 20.30

Dok čekamo Godoa, po motivima drame Samjuela Beketa, režija: Vukašin Ranđelović, Udruženje „Otelotvorenje“ i Akademija umetnosti, Novi Sad, Humanitarna predstava

Igraju: Peđa Marjanović, Aljoša Đidić, Miloš Lazić, Vukašin Ranđelović, Stefan Beronja

O predstavi: jedan od najznačajnijih dramskih tekstova 20. veka, tragikomedija u dva čina, koju je Samjuel Beket napisao 1949, a prvi put je postavljena 1953. u Teatru Babilon u Parizu. Zbog svoje filozofske sadržine, mnogi ovo delo nazivaju misterijom koja je zamotana u enigmu. Radnja se odvija na seoskom drumu, kraj drveta, gde dva glavna lika Vladimir i Estragon čekaju Godoa. Stavljeni u situaciju na koju ne mogu da utiču, Vladimir i Estragon pokušavaju da prekrate vreme radnjama koje im na prvi pogled izgledaju razumne. Dok čekaju Godoa, oni upoznaju i misterioznog putnika Poca i njegovog slugu Srećka. U književnoj kritici ovo delo je tumačeno kao mračna alegorija čovekove potrage za smislom. Da li je ovo tumačenje tačno i da li je ta potraga za smislom stvarno toliko mračna ili je samo sastavni deo života, da li će ovoga puta Godo doći ili ne, ostaje da otkrijemo zajedno. Predstava je nastala kao master rad Peđe Marjanovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

petak, 29. decembra, Kamerna scena, 20.30

Krila Balkana, Miloslav Marin, Art centar „Hleba i igara“, Stara Pazova

Reditelj, scenograf, kostimograf i total dizajner: Miroslav Benka

Lica i glumačka podela: Miroslav Fabri (Otac, umetnik iz „lutkarske porodice”), Deneš Galamboš (Sin mu, četrnaestogodišnjak), Marija Radovanov (Žena, sa zavežljajem na leđima), Jana Ruman (Devojka, kći joj, u poodmakloj trudnoći), Nataša Ilin (Kurva, sticajem okolnosti), Igor Havran (Muzikant), Branislav Čubrilo (Dripac), Jovan Paul (Stranac, zagledan u zemlju svojih „davno zaboravljenih predaka“).

U predstavi se koristi muzika: Bach’s Chaconne for Solo Violin / Interpretacija: Igor Havran (Part 1/2)

Art centar „Hleba i igara“, Stara Pazova, uz podršku Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, Novi Sad, Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina, Novi Sad, Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, Subotica, Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, Senta, Nacionalnog saveta Slovaka, Novi Sad, Nacionalnog saveta Roma, Pančevo, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, Novi Sad, i Opšina Stara Pazova i Opština Bački Petrovac.

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *