NOVI SAD – U Srpskom narodnom pozorištu u toku je rad na dvema dramskim premijerama koje nas očekuju u januaru 2018.

U petak, 19. januara na scenu “Pera Dobrinović” u 19.30, očekujemo prvu dramsku premijeru u novoj godini, Laža i paralaža J.S. Popovića, u režiji Slobodana Brankovića.
U glumačkoj podeli su: Nebojša Savić, Strahinja Bojović, Tanja Pjevac, Nina Rukavina, Milorad Kapor, Predrag Momčilović i Gordana Kamenarović.

Kakva je to naša stvarnost, kada samo razmišljamo o bekstvu. O bekstvu u drugu zemlju, o bekstvu u sebe, bekstvu od sebe. Stvarnost u kojoj nemaš slobodu čak ni da sanjaš. Bežanje od takve stvarnosti nas odvodi u jednu ironicno fantasticnu, nadrealnu avanturu. Na Mesec? Na Mesec.
Slobodan Branković, reditelj

Uči se da je Jovan Sterija Popović napisao komediju Laža i paralaža, ali je to jedino njegovo delo čije je autorstvo problematično. Postoji nekoliko teorija na ovu temu, no najrelevantnija je ona o Kosti Đađiću kao autoru te komedije. Ne zna se tačno gde je Đađić rođen, ali neki izvori za moguća mesta njegovog rođenja pominju sela u okolini Vršca. Isti izvori pretpostavljaju da je desetak godina mlađi od slavnog pisca. Ne postoje podaci da se Đađić ikada bavio pisanjem. Pretpostavlja se, međutim, da je mnogo putovao po Austrougarskoj i Srbiji, te da je tokom ovih lutanja imao priliku da vidi Sterijina dela na sceni. Đađićeve tragove, po nekim istraživačima, nalazimo u Beogradu, gde je mogao da vidi Sterijine komade u Teatru na Đumruku.
Jedini pouzdani a dostupni dokumenti o Đađiću beleže da je više puta hapšen zbog prevara, što ga lako dovodi u vezu sa glavnim likom Sterijinog komada Aleksom. Ako je istina da je Đađić autor Laže i paralaže, onda treba pretpostaviti da je bio svestan da niko neće biti zainteresovan za komad lokalnog prevaranta, pa je na svoje umetničko delo stavio Sterijin potpis. Samim tim, delo je odmah postalo interesantno književnim poznavaocima i pozorišnim delatnicima. Ipak ostaje nedoumica zašto Sterija nije porekao autorstvo. Verovatno je i sam prepoznao potencijal komada i uvideo da mu ono više ide na čast nego na sramotu.
Ovo su samo pretpostavke, ali i dokaz da se ni u šta ne može verovati, da je sve podložno preispitivanju, pa i reč dramaturškinje u programskoj knjižici.
Nikolina Stjepanović, dramaturg

—————————————–

U četvrtak, 25. januara na Kamernoj sceni u 20.30, premijerno će se izvesti predstava Bilbord prema tekstu Majkla Vukadinovića, američkog pisca mlađe generacije, a u režiji Petra Jovanovića.
Prva repriza je 26. januara. U ulogama su: Ivan Đurić (Endi), Marija Medenica (Ketlin) i Strahinja Bojović (Dejmon). Tekst je preveo Strahinja Bojović, dramaturg je Svetislav Jovanov, scenograf Saša Senković, kostimograf Petar Jovanović.
Predstava se radi u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Plus teatra iz Novog Sada.
Priča o troje kreativnih ljudi, mladih umetnika koji žele da ostvare „američki san“. Svesni činjenice da monopol prezire umetnost (Teodor Adorno) i da se san o boljem sopstvenom životu neće ostvariti „spavanjem“, oni koriste prednosti velikih monopolističkih sistema kakve imaju reklamne kompanije. Takve kompanije su u stalnoj potrazi za novim načinima reklamiranja, a ljudi, od tri-četiri hiljade reklama koje vide, zapamte samo one „uvrnute“. Telo kao bilbord?
Majkl Vukadinović (Michael Vukadinovich), čiji preci potiču s ovih prostora, završio je studije engleskog jezika, filozofije i novinarstva na Univerzitetu Lojola Merimonta, a doktorirao dramaturgiju na čuvenom Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA), gde mu je i igrana prva predstava. Piše za film, pozorište i digitalne medije, bavi se pedagoškim radom, uređivao je nekoliko novina i časopisa, a dobio je niz priznanja za dramsko pisanje, komediju, novinarstvo, esejistiku… Radi u kompaniji “HBO Films”, a od 2004. do 2007. predavao je na Kalifornijskom univerzitetu. Njegov komad Bilbord prvi put je izveden u Njujorku 2007.
Pozorišnoj publici su od ranije poznata Vukadinovićeva dela Efekti (2009) i Posetilac (2010), oba izvođena u produkciji Plus teatra na Kamernoj sceni SNP-a.

Srpsko narodno pozorište želi vam srećnu, uspešnu i veselu 2018. godinu!