NOVI SAD – Premijera predstave “Don Kihot – Second Hand” koju, inspirisan legendarnim Servantesovim delom, režira regionalna pozorišna zvezda Sardar Tagirovski održaće se 2. marta u Novosadskom pozorištu u 19 časova. Ovaj reditelj kompleksnih rusko-tatarskih korena (rođen u Kazanu, detinjstvo proveo u Mađarskoj a školovao se u Rumuniji) najpre je držao radionicu kolektivnog stvaranja uloge sa glumcima Novosadskog pozorišta koja je bila ključno tlo za početak nastajanja predstave. Tagirovski je jedan od najzanimljivijih mladih stvaralaca u Mađarskoj i na teritoriji Transilvanije.
 

Njegove predstave retko sadrže reči, najčešće su satkane od slika, muzike, zvukova… Njegov “Don Kihot” neće striktno pratiti događaje u romanu, već će kroz slike i raspoloženja analizirati fenomen donkihovštine, borbu protiv (sopstvenih) vetrenjača. Inače, upravo ovaj Servantesov roman bio je inspiracija za naslov ovogodišnje sezone u Novosadskom pozorištu – “Vetrenjače”.

U predstavi igraju: Livia Banka, Emina Elor, Agota Ferenc, Daniel Husta, Silvia Križan, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Emeše Nađabonji, Atila Nemet, Gabor Pongo, Zoltan Širmer i Bence Salai.

“Kad smo bili mali svi smo imali neke želje… I kod mene je bilo tako. Uvek sve počinje sa zvezdama. Hteo sam da budem astronaut i negde se to i ostvarilo, na neki način. Danas tragam među zvezdama. A svako u sebi nosi, i nekog Dona Kihota, i Sanču Pansa. Ali i Servantesa koji učestvuje u čitavoj našoj priči da pokaže razne uglove gledanja, da voli i saoseća sa svojim junacima, čak i kada ih začikava.

Za nas je bilo bitno da shvatimo da je Don Kihot neizmerna vera u nemoguće. Don Kihot – za mene je to detinjstvo, u beskonačnu, bezuslovnu radost, što je iskonska želja svakog deteta. U detinjstvu se suočavamo sa granicama, pravilima, sa smrću dragih ljudi, gubi se pomalo tlo pod nogama, i dete pokušava da nađe neki centar, neko uporište lubavi. Neki ideal ljubavi, biti voljen i voleti.

Tokom rada na predstavi ulazili smo u uspomene glumaca, u doba kad su čisto čeznuli za nečim. Tražio sam od njih da mi ne pokazuju šta su hteli da budu, nego da budu to što su hteli da budu. Ne da to izvode na sceni, nego da to budu na sceni. Da ne grade nove kule i zidove, nego da ih ruše, ciglu po ciglu. Da dopremo do njih, do suštine. Što je lepo ali i bolno…. Nisam religiozan ali verujem… Verujem da je važno da ne zidamo zidove oko sebe, nego da ih rušimo i da pokušamo ljude da gledamo u oči”, izjavio je reditelj Sardar Tagirovski.

RTV