NOVI SAD – Na današnji dan 1821. umro je bivši francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope. Istakao se 1793. u borbi protiv Engleza kod Tulona, tada je (u 24. godini) postao general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797. ukinuo je Mletačku repubiku. Posle pohoda na Egipat, državnim udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast kao “prvi konzul”, a od 1802. kao “doživotni konzul”. Reformisao je administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo, dao Francuskoj nov krivični i građanski zakonik (Napoleonov kodeks).
 
Zaključio je konkordat s papom Pijem VII i normalizovao odnose Vatikana i Francuske. Proglasio je sebe za cara 1804. Pobedama 1805. kod Ulma i Austerlica primorao je Austriju na mir. Zaratio je s Pruskom 1806. tukao ih kod Jene i Auerštata i 1807. primorao na mir pod veoma teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio je brata Žozefa za španskog kralja. Napoleonove pobede od 1805. do 1809. omogućile su prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Godine 1812. krenuo je u pohod na Rusiju predvodeći vojsku od 600.000 ljudi sastavljenu od skoro svih evropskih nacija. I pored činjenice da je uspeo da zauzme Moskvu u Rusiji je katastrofalno poražen.
 
Nakon poraza kod Lajpciga 1813. saveznici (Rusi, Englezi, Prusi, Austrijanci) ušli su u Pariz krajem marta 1814. a Napoleon je prognan je na sredozemno ostrvo Elba. Odatle je pobegao i vratio u Pariz u martu 1815, ali je već u junu konačno putučen kod Vaterloa i prognan na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu na kojem je umro kao britanski zatočenik. Ima indicija da je otrovan.

Danas je subota, 5. maj, 126. dan 2018. Do kraja godine ima 240 dana.

Tanjug