BEČEJ – Na tradicionalnoj manifestaciji „Dan polja šećerne repe“ koji je ove godine u organizaciji kompanije Sunoko održan na poljima „PIK-Bečej“ a.d. poljoprivrednici su razmenili iskustva iz dobre poljoprivredne prakse. Kompanija Sunoko je takođe predstavila aktuelno stanje na tržištu šećera i šećerne repe, kao i neke nove tehnologije u poljoprivredi, poput koncepta varijabilnog đubrenja.

Ove godine, u Srbiji je šećernom repom zasejano nešto manje od 50.000 ha. I pored visoke temperature i suše u aprilu, kao i jakog napada kukuruzne i repine pipe, što je dovelo do do 10-15% manjih sklopova kraljice ratarskih kultura, padavine u maju su povoljno uticali na useve, te se i ove godine može očekivati prosečni prinos u ovoj godini.

Ukidanje proizvodnih kvota u prethodnoj godini dovelo je do povećanja proizvodnje za oko 20 odsto u zemljama Evropske Unije. S druge strane, povoljne klimatske prilike uticale su na rekordnu proizvodnju u prekomorskim zemljama, kao što su Indija i Tajland, pa su ukupne svetske zalihe šećera povećane. U tako složenim tržišnim uslovima veoma je važno povećati  efikasnost u svim segmentima proizvodnje šećera i smanjiti sve troškove  kako bi se sačuvala konkurentnost, a time i održivost poslovanja ovog važnog privrednog sektora.

„Ubuduće se za profitabilnost proizvodnje šećerne repe moramo izboriti ostvarenjem boljih prinosa šećera po hektaru, i optimizacijom troškova u toj proizvodnji. Neophodan preuslov za to je primena najnovih saznanja  i iskustava kao i poštovanje principa dobre poljoprivredne prakse“, istakao je mr Ljubiša Radenković, direktor kompanije Sunoko. On je dodao da je poštovanje osnovnih agronomskih načela, a pre svega plodoreda od presudnog značaja za opstanak poljoprivrede kao grane, a posebno proizvodnje šećerne repe.

„Već dugo apelujemo na hitnu neophodnost promene politike zakupa državnog zemljišta na dugoročan model, što bi svakako moglo doprineti proširenju plodoreda, a samim tim olakšano planiranje ukupne ratarske proizvodnje i zaštitu useva. Često se zbog kasnog ulaska u posed dešava da se nablagovremeno i neadekvatno vrši obrada zemljišta i đubrenje što značajno utiče na manje prinose i slabije opšte stanje šećerne repe. Zemljište kao osnovni i najvredniji prirodni resurs za pojoprivrednu proizvodnju postaje ograničavajući faktor rasta prinosa i razvoja ratarske proizvodnje u Srbiji, pre svega zbog njegovog nedomaćinskog korišćenja od strane velikog broja poljoprivrednika“, ukazao je g. Radenković.

Često je  sve veće prekomerno sabijanje zemljišta kao  i gubljenja organske materije zbog izostanka brige o strukturi zemljišta ili gajenja npr. međuuseva koji bi mogli da se koriste kao zelenišno đubrivo, odnosno kao organska zamena za stajnjak koga je sve manje usled smanjenja stočnog fonda. Najbolji proizvođači šećerne repe kod nas već ostvaruju prinose šećera i do 12 t po hektaru, ali je prosek oko 9 t/ha i dalje na relativno niskom nivou u odnosu na zapadnoevropske proizvođače, što znači da postoji ogroman potencijal za unapređenje ove proizvodnje, zaključeno je na ovom, već tradicionalnom okupljanju povodom obeležavanja Dana polja šećerne repe.

Upravo ovakvi skupovi koje organizuje kompanija Sunoko, dugogodišnji lider u proizvodnji šećera u Srbiji, su jedan od načina da najnovija saznanja i tehnologije u proizvodnji šećerne repe pronađu put do njihove praktične primene.