NOVI SAD – Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i ove godine, kao i prethodne, za obrazovanje i za nacionalne manjine – najznačanije oblasti kojima se bavi ovaj sekretarijat – na raspolaganju ima oko 788 miliona dinara. Mihalj Njilaš, resorni pokrajinski sekretar, na konferenciji za medije, održanoj povodom predstojećih aktivnosti sekretarijata za 2019. godinu, naveo je da je veći deo pomenute sume, oko 472 miliona, namenjen za obrazovanje, dok je 316 miliona namenjeno za nacionalne manjine.

Tom prilikom, Njilaš je takođe naglasio: „Ono što je obeležilo prošlu godinu, a biće nastavljeno i u ovoj godini, jeste odlična saradnja s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvom pravde i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, kao i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima u Beogradu. Bez te saradnje, ne bi bilo moguće napredovati i u kontinuitetu postizati dobre rezultate.”

Sekretarijat će od ove godine finansirati i programe i projekte za podizanje kvaliteta obrazovanja u predškolskim ustanovama. Prema tvrdnjama pokrajinskog sekretara, to je samo jedan od epiloga projekta „Sekretarijat bliži školskim klupama”, najznačanije akcije ovog sekretarijata u prethodnoj godini.

„Ova akcija je najveća naša akcija dosad, jer je sekretarijat obišao sve vaspitno-obrazovne ustanove na teritoriji Vojvodine – ukupno 548 osnovnih, srednjih škola, predškolskih ustanova i domova učenika. Do ovog projekta, pojedine ustanove niko od nadležnih nije posetio i više od 50 godina. Cilj ove akcije bio je da se neposredno upoznamo sa aktuelnim problemima svake ustanove pojedinačno, da na licu mesta sugerišemo njihovo rešavanje, ali i da iskontrolišemo to da li se novac koji su dobili putem konkursa troši na adekvatan način. Sve probleme koje smo uočili prilikom obilazaka ovih 548 ustanova, nastojaćemo da rešavamo u tekućoj godini, tako što ćemo oformiti timove za pomoć i podršku,” izjavio je Njilaš. Sekretar je takođe naglasio je da su među najvećim problemima oni u vezi s nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, kao i zastarelost opreme i infrastrukture, nedostatak stručnog kadra i udzbenika na jezicima manjina.

Pokrajinski sekretarijat započeo je takođe i uvođenje digitalizacije u vojvođanske škole.

„U koordinaciji s Ministarstvom prosvete, započeli smo i uvođenje digitalizacije u vojvođanske škole, jer želimo našoj deci da pružimo mogućnost da se digitalno opismene za svoju buduću karijeru. U pitanju je Microsoft platforma Office 365 Education. Pristup ovoj platformi dobile su 52 vojvođanske škole, licence su dodeljene za 2.500 profesora, a prenosiva je i na učenike, što znači da će oko 30.000 đaka naučiti da radi na toj platformi,” pojasnio je Njilaš.

Među značajnijim postignućima, pokrajinski sekretar Njilaš izdvojio je i to što je konačno realizovan ispit za licencu za direktore. Prema važećem zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktori i kandidati za direktore dužni su da imaju položen ovaj ispit, a imajući u vidu to što na teritoriji AP Vojvodine ima više od 500 ustanova obrazovanja, imaće rok do dve godine da ga polože. Ovaj ispit održan je prvi put u decembarskom ispitnom roku, kada je od jedanaest kandidata, ispite položilo sedam.

„Kada govorimo o sektoru za nacionalne manjine – nacionalne zajednice, kao i do sada, sekretarijat je nastavio da ulaže u tu oblast, u razvoj multikulturalizma i međunacionalne tolerancije u Vojvodini. Novac je dodeljivan putem konkursa. Za nacionalne savete prošle godine izdvojeno je šezdeset miliona dinara, a za 694 projekta iz oblasti ostvarivanja manjinskih prava, izdvojili smo pedeset sedam miliona dinara,” izjavio je sekretar Njilaš.

Govoreći o uspesima sekretarijata koji predstavlja, Njilaš je spomenuo i Prevodilačku službu, koja je 2018. godine obeležila jubilej – pedeset godina od osnivanja. Tim povodom, 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, upriličen je svečani susret, na kom je predstavljena i publikacija o istorijatu prevodilačke službe u pokrajinskim organima, koja je štampana na sedam jezika – na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom i engleskom jeziku.