Klot-frketom protiv depresije

NOVI SAD – Kad vam zatreba nesvakidašnji šal ili marama, možda torba i prsluk, a ne želite da ponesete već viđeno, ručne radove iz istoimenog Udruženja žena možete otkriti u Dunavskoj ulici, na broju 23, u pasažu, gde će vam se iz velike, udobne fotelje smešiti Vesna Mojić Lješić, jedna od osnivačica pomenutog udruženja, držeći pribor za štrikanje u ruci i pričajući vam o užitku stvaranja šarenih proizvoda nastalih iz ljubavi.

U našem udruženju preferiramo članove sa sertifikatom za stare zanate, dobijenog od Ministarstva privrede, jer nam je izuzetno važno da koristimo prirodne materijale i poseban stil, retke tehnike, zbog čega ovde u ateljeu možete nabaviti komade kojih sa sigurnošću nećete nigde naći.

Šta sve može da se vidi u vašoj bogatoj ponudi stvari koje su spretne ruke stvorile?

Štrikane i heklane marame, papuče od pamučnih traka, ručno sečene i ne od otpadaka, na šta stavljamo akcenat, kardigani, bebi program, davno zaboravljeni prsluci, vunene čarape, grejači, ukrasne korpice. Udavili su nas s markama Zara i HiM, pa su naše rukotvorine divna promena.

Vesna je majka troje dece i često oni obuku što je sama naštrikala, pa tako njen mukotrpni rad dobija mnogo veći smisao. Udruženje trenutno čini osam članova, a nas je kao laike zanimala razlika između štrikanja i heklanja.

Za heklanje koristite jednu heklicu dok kod štrikanja trebate dve igle.

Imaju li ovi hobiji zaista terapeutsko dejstvo?

Naravno! Iako sve deluje jednostavno, zamaraju se ruke, kičma i vrat bole, ali je odličan odmor za dušu i prosto opušta.

Vesnu je majka naučila da štrika dok je imala samo pet godina, a njena želja je da se udruženje „Ručni rad“ poveže s vrtićima, kako bi se u društvo vratili stari zanati, jer deca pokazuju znake interesovanja i vrednuju ručni rad. Tvrdi da, pored veštih prstiju i volje, ne treba nikakvo predznanje i da je minimum pet časova neophodno kako bi se savladale osnovne tehnike. Za jedne papuče, na primer, vreme izrade je jedan dan.

Koliko su Novosađani zainteresovani za kupovinu ovakvih proizvoda?

Bojim se da još ne shvataju dragocenost ručnog rada. Sem starih baka, koje se redovno oduševe. Recimo, tkane stvari su komplikovane, treba vam razboj, stvaranje može danima trajati, a to niko danas ne ceni. Nadamo se da će doći vreme kada će i mladi uvideti koliko je emocija, kreativnosti i mašte utkano u naše proizvode.

 

Autor: Nikea Vučetić

 

 

 

 

 

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *