NOVI SAD- Za razliku od ostalih devojčica koje su maštale biti balerine i nastavnice, Ivona je čvrsto verovala da su marketing i prodaja njen magični svet. Magistrira na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, smer industrijsko inženjerstvo, poništavajući osmice kako bi u indeksu blistale desetke! Na konkursu za Direktora marketinga u nacionalnom lancu hotela „Prezident“, ova atraktivna i mlada plavuša prolazi međ 1200 kandidata, i već deceniju se nalazi na vrhu liste najuspešnijih žena na poslovnoj sceni.
Pretpostaviću da put kojim si ti hodila do zavidne karijere nije bio bajkovit, kako devojčice inače sanjaju?
–Moja staza je prošarana konstantnim radom na sebi, pošto diploma nikad nije dovoljna, odlučnošću, sposobnošću savladavanja komplikovanih situacija, brzim reagovanjem, liderskim sposobnostima, veštinom komunikacije. Danas, dok vršim selekciju onih koji će biti u mom timu, akcenat stavljam na ljudskost – lojalnost, strpljivost, solidarnost, jer interesi su nam zajednički. Primera radi, šef recepcije radi za mene devet godina, a na to sam vrlo ponosna jer je opštepoznato da se u ovom poslu menjaju na tri godine.
Mnoge nagrade svedoče o tvom posvećenom radu i potvrđuju da ne nosiš laskavu titulu žene lidera samo zato jer si lepa. Koja ti je ipak najdraža?
–Sva tri hotela „Prezident“ koja vodim često su nagrađivana. Meni lično najdraže su lokalne nagrade, naročito prošlogodišnja – Lider hotelske industrije koju dodeljuje Turistički svet. Priznaću vam da sam tada pustila suzu, iako nikad ne plačem, ali naći se među prvih deset menadžera u Srbiji, držati govor o sebi, iako svi znaju da sam misteriozna i da pričam isključivo o poslu, zaista je nešto posebno.
Ivona tvrdi da je izuzetno teško opstati u svetu predrasuda, i da svakodnevno ruši stereotipe o ženama prijatnog izgleda, a kako sam vrh ovog biznisa čine muškarci, neretko staje rame uz rame s njima i svojim radom dokazuje da je ravnopravan takmac. Štaviše, često ih nadmaši, jer je istrenirala svoj um tako da otpornost na koju nailazi pobedi upornošću. Hiljadu razloga nađu da je degradiraju i ospore, samo jer poseduje plavu kosu i duge noge, ali uvek je taj jedan kojim Ivona svetu dokazuje da greše – njena dostignuća! Zanima nas koji je najteži deo njene bogate karijere.
–Definitivno operativa – odgovorna sam bila za sve- od cevi koja je pukla u spa centru do gosta koji želi poseban šećer u kafi; pošto je „Prezident“ hotel s pet zvezdica, gost ima potpuno pravo da iziskuje pažnju, a na meni je da pronađem rešenje kako bih mu udovoljila i kako bi se opet vratio. Morate biti super žena i dati sebe 120 odsto! Nažalost, tu je porodica žrtva karijere.
Da li se ti osećaš kao super žena?
–Da, naravno! Puno gubim na privatnom planu dajući se na poslovnom. Baš u trenutku dok vodimo ovaj intervju, razmišljam o kategorizaciji koju imam ujutru i da li su vlažne maramice raspoređene po sobama (smeh). Multitasking je ono čime su žene darivane i to valja iskoristiti. Verujem da smo idealne za srednji menadžment.
Kako bi izgledao jedan tvoj dan?
–Prvo što sam uradila- postavila sam tri dobra operativna menadžera koji vrše posao po mojim pravilima, na sve tri lokacije. To su ljudi u koje sam stekla puno poverenje. Prepodne čitam mejlove jer ne sme nijedna rezervacija proći u sva tri objekta, a da nije viđena mojim očima. Posao mi traje koliko i dan – 24 sata, a telefon nikad ne gasim. Dešava se da me zovu i u tri ujutru. Hotele obilazim nekoliko puta nedeljno, kontrolišem, uočavam nedostatke a potom pozivam na korekciju istih. Ukoliko zaposlenik greši, koristim se sistemom kazni.
Šta to podrazumeva?
–Udaranje po džepu (smeh). To najviše boli. Nasuprot tome, imam i sistem nagrađivanja.
S kojim najčudnijim zahtevima si se susretala od strane gostiju?
–Privatnost je najbitnija stavka. Ipak, imamo bajkovitu salu za venčanja, tako da su kočije često zahtevane, ali najsmešnije je bilo pitanje gosta imamo li heliodrom.
Šta bi promenila na tržištu hotelske industrije?
–Nelojalnu konkurenciju, sistem definisanja same cene koštanja sobe, jer je to ovde jedan rat u gradu.
Kako tebi izgleda turistička ponuda grada?
–Loše. Iako imamo dosta atrakcija, malo se radi na promociji istih. Recimo, prošle godine na sajmu u Beču nismo imali štand, a Austrija nam je na samo par sati vožnje.
Puno putuješ. Zbog čega biraš specifične destinacije?
–Potpredsednik sam Udruženja hotelijera Privredne komore Srbije i samim tim se mogu pohvaliti ozbiljnim brojem pečata u pasošu. Obožavam poslovna putovanja jer mi pružaju jedinstven svet koji nije identičan onom kada odlazim privatno. Recimo, nakon velikog broja sastanaka na svetskom sajmu, stignem da usred Londona pogledam najspektakularniju predstavu ikad, priznaćete da je to nešto čarobno. Za privatna putovanja sam već ekstrem. Na put za Tibet pripremala sam se mesec dana, i taj sam san skinula s liste želja, tako da sada mogu planirati put u Burmu. Na Tibetu sam doživela da budem deo tamošnjeg tradicionalnog načina života. Pored svega što sam naučila, povrh svih liderskih veština, eto to mi je najznačajnije životno iskustvo. Živimo u svetu skupih automobila, tabloidnih scena kojih se zgražavam, a onda upoznam čoveka koji nema čak ni pasoš a srećan je neizmerno – srećan jer je živ, moli se i želi da tanjir riže podeli sa mnom. Ova trka sadašnjice, čak i moja vlastita trka za boljim sutra minorna je kada zagrlim sestričinu Dariju, koja mi napuni baterije i uvidim da mi za osmeh ipak treba tako malo.
Ivona Borojević živi svoj san poslovne žene. I san svog pokojnog oca koji je u njoj video da će jednog dana biti žena lider. I nije pogrešio.
Autor: Nikea Vučetić