NOVI SAD – Na današnji dan 44. p.n.e. – Rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu. Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. U građanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku bio pristalica takozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. p.n.e. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p.n.e. sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem Velikim i Likinijem Krasom.
Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52. p.n.e. Posle Krasove smrti ušao je vojskom u Italiju i prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: “Alea iacta est” (Kocka je bačena) – to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo – oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve snage 48. p.n.e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: “Veni, vidi, vici” (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis “O analogiji”. Ostala dela: “Komentari o građanskom ratu”, “Komentari o galskom ratu”.
Danas je petak, 15. mart 2019. Do kraja godine ima 291 dan.
Tanjug