Dvadeset godina od bitke na Košarama, junaci žive večno

BEOGRAD – Dve decenije od početka bitke na Košarama, jednoj od najtežih u novijoj istoriji, u kojoj je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije poginulo braneći državnu granicu od albanskih snaga, navršava se danas. Ta bitka zajedno sa onom na Paštriku, koja je usledila nakon 78 dana, zaustavila je NATO pohod na SRJ ali i prodor albanskih snaga, a za taj veliki uspeh, zaslužni su obični vojnici, borci i starešine taktičkih jedinica.

“Na Košarama je stradao i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca. Ranjeno ih je 256 i svi su oni danas ratni i vojni invalidi. Mnogi od preživelih su zbog stresa izgubili mentalni kapacitet da privređuju i obezbeđuju egzistenciju”, rekao je za pukovnik Ljubinko Đurković – komandant odbrane Košara.

Dokumentarni film “Ratne priče sa Košara”.
“Bitka na Košarama bitka je koja je, zajedno sa onom na Paštriku zaustavila kopnenu intervenciju NATO pakta. Ali nije zaustavila samo zato što su ovi hrabri, izuzetni momci zaustavili tada fizičko kretanje jedinica, već zato što je agresor video kakav ga otpor očekuje”, rekao je ministar odbrane Aleksandar Vulin na skupu na kome je najavljeno da će na javnom servisu večeras biti prikazan dokumentarni film “Ratne priče sa Košara”.

Đurković je podsetio da se 1.500 pripadnika vojske SRJ suprotstavilo nadmoćnijoj formaciji terorističke vojske Kosova, koja je bila pod komandom NATO oficira.

“U njihovom prvom ešalonu bile su dve brigade od 6.000 ljudi. Drugi ešalon činila je ‘atlantska brigada’ dobrovoljaca iz zapadnih zemalja, a rezervu zelene beretke, marinci, pripadnici Legije stranca. Imali su helikoptere “Apač”, oklopni bataljon, artiljerijsku raketnu diviziju, bacače raketa …”, rekao je penzionisani pukovnik i dodao “to su bile snage koje su napadale Košare koje smo branili”.

Kako je naveo, borba je počela na veliki petak 1999. godine, a kopneni napad na SRJ lično je najavio predsednik SAD Bil Klinton.

Đurković je dodao da se država skromno odužila borcima i porodicama poginulih vojnika.

“Obećavano je da će se sve urediti Zakonom, koji je u pripremi, da ćemo dobiti spomenik. Očekujemo ga za Dan heroja Košara 14. juna”, rekao je on.

Jedan od boraca sa Kosova i Metohije Nenad Mihailović rekao je da bi za sve učesnike bitke na Košarama i Paštriku najznačajnije bilo da država donese Zakon, koji bi im regulisao status i olakšao egzistenciju, kao što su to učinile i sve zemlje i okruženju.

“Voleli bismo da nas se ne sete samo za godišnjice…. Preživeli smo pakao, kasetne bombe, stradanja i smrt … i ponovo bismo učini isto jer je to naša zemlja,” rekao je taj odlikovani ratni heroj za Tanjug.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kazao je da je borba oko Košara zaustavila ambiciju albanskih snaga da prodru u velikom stilu na KiM.

“Komandiri vodova i četa učinili su pravu stvar. Pripadnici 53. graničnog bataljona, 125 motorizovane brigade i druge jedinice primili su veliki udarac ali su zaustavili albanske snage”, kazao je Radić za Tanjug.

Radić je dodao da je činjenica da je u ratnom haosu veliki efekat postignut radom ljudi na taktičkim dužnostima, nikako ne onih sa višim činom:

“Niko od njih ne može sebi pripisati zasluge, to su učinili obični vojnici, borci i strarešine taktičkih jedinica, oni su uradili sjajan posao, i sprečili albanski prodor”.

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *