Tuđ uspeh je njihov uspeh

NOVI SAD – Zvanično priznata nauka – neuro-lingvističko programiranje (NLP) odavno je iz Amerike stigla i u Srbiju, a mi smo otkrili dvoje najtraženijih trenera ove metodologije – Elizabetu Knežević i njenog rođaka, uspešnog menadžera prestoničkog novosadskog restorana Stefana Todorovića, ne bi li nam otkrili umetnost pregovaranja i kako da postignemo uticajnu komunikaciju.

Koji je to ključni momenat kada ste sebi rekli: „E, meni ova metodologija treba!“?

Stefan: Karijerni skok koji mi se dešavao bio je osnovni razlog, jer sam rukovodio velikim brojem ljudi, i normalno da sam želeo bolje rezultate na poslu. Vremenom, shvatio sam da se mnogo više okrećem sebi, lakše rešavam probleme, a samim tim povoljnije utičem i na okolinu.

Možemo li zaista promeniti nekog, ako uzmemo u obzir onu da „vuk dlaku menja, a ćud nikada“?

Liza: Menjajući sebe, menjamo svet oko sebe. Tek kada shvatimo zašto se neko ponaša na određen način, koji možda nama nije lep, mi menjamo emociju koju šaljemo prema toj osobi. NLP se zasniva na aksiomima – pozitivnim uverenjima uz pomoć kojih osobu treba sagledati, kako bismo sebe bolje razumeli.

Znači li to da vas dvoje imate razumevanja za svakog?

Uglas: Naravno! Sreća je prihvatiti ljude onakvima kakvi jesu, ne osuđivati ih i ne menjati ih. Promene i rad na sebi se ne nameću nego se pokazuju ličnim primerom.

Šta vi onda radite ako ne menjate ljude?

Liza: Postavljamo pitanja. Mi nismo psihoterapeuti, da se razumemo. Pokušavamo da čoveku koji je u problemu ukažemo na postojanje više puteva. Metaforički, ako vozite bicikl noću, vid vam je sužen samo na onoliko koliko svetlost baca snop, a mi vam pokažemo da imate i iza sebe, i pored sebe prostor, i levo i desno…

Stefan: Pred belim zidom koji ima crnu mrlju, ljudi često ne uživaju u toj belini, fokusirani na crnu tačku. To je generalno problem današnjice.

Šta je konkretno vama pomogao NLP pristup?

Liza: Najveći benefit mi je što sada sa moja dva odrasla sina razgovaram bez svađe i tenzije. Ranije bih dolazila u konflikt, kao i svaka samohrana majka, u želji da budem najbolja svojoj deci, a sada sve stvari koje su mi ranije predstavljale frustraciju – pretvaram u fascinaciju, zato što umemo da rešimo problem, da komuniciramo bez sukoba i dugih prepirki, i da se mnogo smejemo.

Kome ste vi sve pomogli i kako?

Liza: Naši klijenti su mahom poslovni ljudi i velike biznis korporacije koje nas angažuju kako bismo njihovim zaposlenima poboljšali motivaciju i komunikacione veštine, a ne prodajne tehnike, jer dobro razumevanje i timska atmosfera dovode i do bolje prodaje, a to predstavlja moj najveći uspeh!

Umore li vas svi ti ljudi i njihove različite energije?

Stefan: Ne, zato što odlično vladam sobom. Ono što pričamo sebi – najvažnija je komunikacija. Ako smo dobri sa sobom, to će okolina primetiti. Iz dobrog stanja idu lepe i zdrave misli. Iz lošeg stanja – samo loše.

Liza: Sve što pričam, kako u životu, tako i na seminarima, potkrepim vlastitim životnim činjenicama i iskustvima. Ako mogu ja da napravim korak u svojoj glavi, zašto si ti izuzetak? Samohrana sam majka dvoje dece, već 13 godina se usavršavam na ličnom razvoju, a ova metodologija samo mi je otvorila nove prozore i stavila neke kvalitetnije naočare na lice- nove mogućnosti, širu perspektivu, jasniju i pregledniju sliku i definitivno veći i bolji izbor prilikom donošenja odluka. Da ne bude kako smo mi bića s druge planete, naravno da postoje situacije koje i nas izvedu iz takta i dotiču, ali nekada nam je trebalo šest meseci da u lošem nađemo ono dobro, sada je taj period daleko kraći.

Je li moguće živeti optimistično u depresivnoj Srbiji?

Liza: Sami krojimo sudbinu. Nikada nije bilo bolje! Sve nam je nadohvat ruke, a na svakom koraku čuči bezbroj mogućnosti i prilika da zaradite, pa ipak ljudi ne žele jer su u modu nezahvalnosti.

Stefan: I podrazumevanja; podrazumeva se da imamo internet, kola, noge, ruke…ništa se ne podrazumeva! Umesto da se fokusirate na ono što nemate, dajte malo zahvalnosti na onome što imate! Prokletstvo ljudi je fokus na negativno.

Stavite i mojim čitaocima malo te vaše ružičaste naočare.

Liza: Naše telo, kada je fokusirano na ono što nemamo, na negativno i loše, luči otrove. Otuda bolesti i depresije. Najlakše je kriviti državu, šefa, loše vreme. Kada je kiša, uzmem knjigu i čitam ili izađem napolje i ponesem kišobran -ne sme vreme da utiče na raspoloženje i dan.

Mnogi čitaoci pitaće se da li ste vi neka vrsta sekte?

Stefan: S obzirom na to da nauka stoji iza nas, i da ličnom promenom pokazujemo nešto lepo i korisno, teško da se možemo okarakterisati kao sekta.

I, gle čuda! Nakon samo sat vremena s ovim divnim ljudima punim topline i ljudskosti, izašli smo s mišlju da je život zaista lep i da je sreća zapravo stanje uma. Probajte i vi da menjate svoj svet! Prvo, u svojoj glavi, odakle sve i potiče.

 

Autor: Nikea Vučetić

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *