NOVI SAD – Možda biste bili iznenađeni kada vam otkrijemo da u Katoličkoj porti, na jednoj crnoj fotelji sedi žena –  PR menadžer (nekadašnja pomoćnica direktora), majka Kaline i supruga Branimira- Miljana Kozarov. Obišli smo njen kabinet u nastojanju da otkrijemo koliko zapravo posla leži iza kulturne scene Novog Sada.

-Kada sam sa mesta PR menadžera došla na zamenu pomoćnice direktora, naravno da sam osetila dozu „treme“ i veliku odgovornost, jer žena sa svojih 29 godina na rukovodećem mestu u čelnoj instituciji kulture grada koji nosi dve titule, nije mala stvar. S druge strane, taj period rukovođenja od godinu dana možda je za nekog mali, meni je bio sasvim taman da mogu da promenim svet. Zahvalna sam na toj prilici. Neki plodovi će se tek osetiti, a neki se vide već sada. Nadam se, na dobrobit svih. Veliku pomoć i podršku imala sam kako od nadređenih tako i od kolega koji su tu onoliko godina koliko ja imam. To vam je znak da vas ljudi s kojima radite cene, na čemu sam im neimerno zahvalna. Mogu reći da smo bili odličan tim! Dolaskom ovde, pre šest godina, ipak sam sama krčila svoj put, isticanjem, radom, stvaralačkim veštinama, i sve to zbog ljubavi prema gradu i poslu kojim se bavim. Osnovne studije su mi bile na odseku za medije, master na FTN-u, pa ne čudi što je moja putanja u ovom pravcu, na kom se i danas nalazim – odnosi s javnošću. Nakon stečenog iskustva na radiju i televiziji, ušavši u pore svakog medija, ponajviše internet medija, kročila sam u Kulturni centar.

 

Šta je to tako specifično kada radite u jednoj ovako organizovanoj i značajnoj ustanovi?

-Kulturni centar je živo telo, organizam koji diše 24 sata, da ga mogu uporediti sa organom bez kojeg ne možemo – srcem. I dok spavate, ono radi. Kada završimo posao, ovde se program i dalje nastavlja. Rad ovde zahteva konstantnu informisanost, znanje o svim sferama kulture, sa širokim spektrom delovanja. Muzika, film, književnost, govorni i značajni tribinski program, to je ono što nas izdvaja na tržištu i po čemu smo prepoznatljivi. Naši urednici svoj posao izuzetno vole, zato su i svojim programom napravili brend koji se zove Kulturni centar Novog Sada. Oni su ga svojim idejama, trudom, znanjem podigli do nivoa svetske prepoznatljivosti.  To je za veliko poštovanje.  Rukovodeći deo posla sastoji se i od prepoznatljivosti da sarađujete i da tu saradnju iskoristite. Mi smo ustanova kulture koja sarađuje sa velikim brojem ambasada, udruženjima, kulturno – umetničkim društvima, NVO sektorima, nezavisnom kulturnom scenom, fakultetima, školama, akademijama, književnicima, slikarima, glumcima, producentima, multimedijalnim kućama…tako rastemo i činimo da izbor kulturne ponude u gradu bude na zavidnom nivou.

Koja su vaša najteža zaduženja?

-Da znam sve (smeh). Moj početak je bio vezan za pisanje tekstova koji su dalje odlazili medijskim kućama, održavanje društvenih mreža, promocija kulturnih događaja, koordinacija sa PR službom, odlučivanje o plasiranju informacija, komunikacija sa eksternim članovima tima, sa medijima s kojima sarađujemo…Kao pomoćnici direktora, na čijem mestu sam bila donedavno, moja zaduženja bila su daleko veća, odgovornija i zahtevnija, ali prvenstveno prema zaposlenima koji ovde traju tri decenije! Jesam donela „svežu krv“, nove ideje, ali ne zaboravimo urednicu muzičkog programa koja pravi Džez festival, pozicioniran kao jedan od najznačajnijih u regionu, kada Novi Sad postaje međunarodni centar džeza, ili urednika govornog programa koji svake godine dovede po jednog Nobelovca. Imam duboku svest i poštovanje prema tim ljudima.

Koliko napora iziskuje biti informisan?

-Izuzetno je teško, jer dobro znamo kojom brzinom danas informacije kruže. Taman kada mislite da imate sve što vam treba, one su već stare. Nikada neću zaboraviti predavanja mojih profesora i rečenice „Informacija je moć“.  Pratim aktuelna dešavanja, trudim se da budem informisana dovoljno u domenu mog posla i delatnosti koju obavljamo kao kuća. Svaka redakcija ima svoja posebna pravila, jer nije naš zadatak samo da informišemo, nego i zaintrigiramo, zainteresujemo publiku za opšte dobro – kulturu, a pre plasiranja da sve to organizujemo. Kulturni centar Novog Sada na godišnjem nivou organizuje preko hiljadu i po programskih jedinica. Probajte da izračunate koliko je to na mesečnom nivou. Naš zadatak jeste težak i visok, zato volim da istaknem da je to jedan organizam koji ne spava.

Šta ste sve naučili s ove pozicije?

-Strpljenje, prvo. Potom brzinu. Komunikaciju, menadžment, odnose s javnošću, odnos prema kolegama. Mislim da sam sve savladala. Biti deo velike kuće koja promoviše kulturu jeste lepo, ali i stresno, zahtevno. Volim ovaj posao, volim da pokrećem ljude. Ne postoji „ne može“ i „neću“. Tako funkcioniše centar. I nema odustajanja. Posao nekad ume da demotiviše, ali je jako kreativan.

Da li je Novi Sad zaslužio titulu Evropske prestonice kulture?

-Kada je taj projekat izašao, znali smo da više ništa neće biti isto. Naravno da je zaslužio. Ipak, nju treba opravdati, a mi jednim delom osećamo veliku odgovornost za to. Veliki broj projekata je pokrenut, zaposlenima u kulturi je omogućena edukacija, a poslednji ozbiljan potez Grada je „Projekat 33“ gde su po prvi put povezane sve ustanove kulture na gradskom i pokrajinskom nivou, a krajnji cilj je pisanje petogodišnjih strategija.

Kako ste uspeli da za kratak period dignete KCNS na visok nivo društvenog života?

-Hvala vam. Ali, to nije moj uspeh, već svakog pojedinca u Kulturnom centru, počevši od direktora, pa urednika i svih nas koji predano radimo i činimo sve da sugrađani stvarno konzumiraju  kvalitetnu kulturu.  Kultura nije samo  odlazak u pozorište ili na koncert jednom u pola godine. Kultura je sve i izuzetno je važna za društvo.

Uspešna žena u Srbiji, iz vašeg ugla?

-Ostvarena sam na nekoliko frontova. Moj muž kao oslonac, dete kao plod ljubavi koje je došlo iz srećnog zajedničkog života punog razumevanja i poštovanja i posao koji je stub svega, koliko god to zvučalo nekom neprikladno, moja su sreća i moj uspeh. Verujte, svaka žena je uspešna ako se ispunila na poljima na kojima je želela. Ne tamo gde su nam ih drugi postavili. Ja sam radoholik pa mi je to primarno, ali ne znači da je kod svake žene tako.

Šta nam zanimljivo spremate u KCNS?

-Počinje sezona festivala, Konferencija o regionalnoj stabilnosti, INFANT, pripremamo se za Novosadski džez festival, Međunarodni festival Proze, naravno tu su i naši redovni programi, književne večeri… Moram da se pohvalim da smo u poslednje tri godine potpisali deset protokola o saradnji u zemlji i regionu, što nam donosi nove programe i nove vrste kulture. Pratite nas!

Kakav je kulturni život Novosađana?

 

-Novosađani izuzetno cene kulturu, nismo bez razloga i dobili titulu koju ćemo poneti 2021. godine.  Ako ih poredimo sa drugim gradovima u Srbiji, ona im je izuzetno važna.  Ne možete im ponuditi svašta, kod njih ne postoji kvantitet, u obzir dolazi samo kvalitet. Zato ako prođete ispit kod Novosađana možete ići u svet.  Biti deo kulture važno je od malih nogu. Zato se Grad Novi Sad trudi da kultura bude svima na usluzi, potrepština kao hleb i mleko, a ne vrsta elitizma, svima dostupna, što je potez vredan svakog poštovanja.

 

 

Autor: Nikea Vučetić