NOVI SAD – Plivanje smanjuje nivo hormona stresa, kortizola a istovremeno povećava nivo endorfina koji smanjuje osećaj bola. Upravo to je razlog što smo posle plivanja opušteni a ne umorni. Brojne studije su potvrdile da plivanje podstiče obnavljanje nervnih ćelija u delu mozga koji se zove hipokampus a koji je, između ostalog, važan za prostornu orijentaciju, pamćenje i sposobnost učenja novih informacija. Hipokampus degeneriše usled hroničnog stresa i depresije, a kod osoba koje plivaju primetno je poboljšanje strukture i stvaranje novih ćelija. Jednostavno – plivanje nas čini pametnijim. Dokazano je da deca koja nauče da plivaju u najranijem uzrastu imaju veće šanse da postignu bolje obrazovanje u poređenju s decom koja kasnije uče da plivaju.

Istovremeno sa razvojem mozga, plivački pokreti aktiviraju neuronske puteva u desnoj i levoj hemisferi mozga, stabilišu karlicu, jačaju ramena i pojačavaju reflekse. Ukratko, svaki put kada zamahnemo u plivanju, ponovo integrišemo svoj nervni sistem i reorganizujemo vezu između tela i duha. Studija sprovedena 2014. pokazala je da se pri plivanju povećava protok krvi kroz mozak za 14 posto. Ovo povećanje moždanog protoka krvi, uz porast endorfina kao pojačivačem raspoloženja, izoštrava fokus omogućujući pojedincima da se bolje obrazuju.

RTV