Devojčurak živopisnog kolorita

 

“- Zaboga, Efi, zašto ne možes da budeš kao ostale devojčice?, upita tetka
 – Zato što je svet pun ostalih devojčica.” – Igor Kolarov, Kuća hiljadu maski

 

Novosadska Efi, Svetlana Maksimović, čuvena Ceca, jedno od prepoznatljivijih lica, što po lepoti, nenametljivosti, što po autentičnom odevanju koje uvek podrazumeva vesele tonove, dočekaće vas u butiku, čiji je zaštitni znak upravo ona, najmoćnijom silom danas – ljubaznošću.

Ulaskom u renomirani „Cheap & Chic“, otkrivamo da je u istom poslu, kod istih gazda – Jace i Caneta, više od tri decenije! Kako tri, preračunavamo se, kad ni sama nema toliko, izazivajući nam sumnju u vlastite matematičke sposobnosti.

Iako ne krije da ima više od pedeset leta, u sebi je uspešno sačuvala ljupku devojčicu. Možda istu onu koju je oduvek priželjkivala.

Grad je nekad bio „žedan“ garderobe iz inostranstva, a mojim gazdama, kojima je Italija bila velika ljubav, sinula je ideja da dašak njihove mode donesu u Novi Sad. I eto tako nas, od prvog dana, do danas, u svetu mode, autentičnom za naše podneblje.

Kako opstati toliki niz godina; raritet je danas delati na istom mestu, kod istih ljudi?

Požrtvovanošću, iskrenošću i ljubavlju. Kreativnost i naklonost ka ovom poslu su me održali i motivisali. Volim rad s ljudima i nikad mi nije dojadilo, niti sam se osetila umornom. Ponekad, doživim razočarenje, kad iskusim potcenjivanje i „hejtovanje“. Ne bi bilo loše da se ta negativna energija usmeri na nešto produktivno. Najteže mi pada kad dođe klijentkinja koja nema tačnu sliku težine nastanka i stvaranja ovog brenda. I opstanka istog.

Da li ste ikad poželeli da se odvojite?

Ne, nemam tu dozu ambicije. Jako sam posvećena, teško me je pratiti, i malog, običnog čoveka digla sam na takav nivo da teško ko može da mi stane „na crtu“ i zameni me. Odanost je odlika mog vaspitanja.

Rađaju li se predrasude prema vašem poslu?

Ima dosta nas predanih i nije nam svejedno kada čujemo „butikašica“ ili ona koja ništa ne radi, jer to nije tačno. Ne treba se nikom opravdavati za sve ono što možete da učinite.

Jeste vi uopšte svesni da ste gradska „faca“, sa svojim originalnim autfitom?

Nisam igrala na kartu da budem poznata, viđena. Ljudi su skloni predrasudama, pa neretko svojim zagledanjem stvaraju sliku, obično iskrivljenu. Tople i lepe komplimente prepoznam. Različitost nimalo nije laka. Ali je poželjna. Leteti van šablona, van kalupa, posedovati širinu, prihvatiti svakog… Naučimo svet da različitosti obogaćuju. Istrajala sam sve ove godine.

Da niste na ovom mestu, čime biste se bavili?

Bila bih producent avangardnih grupa. Sloboda i neobičnost me nose i motivišu. Puno bih učinila za mlade.

Koja je razlika među šopingholičarkama pre dvadeset godina i sada?

Nekada su bile opuštenije i vedrije. Meni nije cilj čista trgovina, prodati pošto-poto, nego želja da mi se klijent vrati. I vrati se.

Modni posao dobro vas je naučio psihologiji,

Sigurno da jeste. Jednostavnim obraćanjem, smirenošću i lepom rečju se ponosim. Uvek sam strpljiva. Na bilo koju emociju koja nije bes, pozitivno odgovaram. Ta energija je ono što provlačim kroz celu ovu priču. Zato vam za mene niko ne može reći da sam samo običan trgovac. Svoje probleme ostavljam pred ovim vratima. Sve ostalo posvetim ženicama, kako ih od milošte zovem. Naše stalne klijentkinje rado dolaze samo da me vide, da se ispričaju. I mene to čini neopisivo srećnom.

Kako biste opisali stil Novosađanki?

Lepe, negovane, no dosta na ivici kiča. Mogla bih većini da sredim ormare (smeh).

Ceca je poput iskre koja stvara vatru promena, nežna, otmena, dopadljiva, pa tako osobena suočena s pogledima uprtim na koži, zbog čega nesvesno izaziva lavinu komentara, ali ona i dalje nesebično deli osmeh, privržena poslu i ljudima za koje radi, plemenita da udeli modni savet, ne hajući za veštačke devojke kojih je sve više i kojima bi svojom prirodnom pojavom mogla lako da parira, poput Ane Frank verujući da su, uprkos svemu, svi ljudi u srcu dobri. I sama emitujući širokogrudost, od Cece smo naučili ne samo da je u trendu narandžasta boja, i da je sasvim u redu biti drugačiji, nego i da biseri zaista leže na dnu mora. Poput nje. Skrivena u nekoj školjci, drema devojčica živopisnog kolorita.

 

autor: Nikea Vučetić 

 

 

 

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *