Pagonis kao Tina Tarner

BEOGRAD – Desetostruki šampion sveta u kik boksu, Nenad Pagonis, ovih dana bokserske rukavice zamenio je mikrofonom i muzičkom scenom. Nastupi u popularnom TV šou programu se ređaju jedan za drugim, a Nenad pokazuje svoje pevačko umeće u zahtevnim ulogama poput Bredlija Kupera, preko Džej Keja iz kultnog benda “Džamirokvaj”, pa sve do neverovatne transformacije u muzičku legendu Tinu Tarner, što će publika moći da gleda u petak uveče. U pitanju je pesma „Proud Mary“, koja je vinula u nebesa slavnu Tinu.

– Nije mi mnogo vremena trebalo da se spremim za ulogu. Tinu slušam ceo život, ona je boginja muzike, bluzerka, rokerka, sve ono što ja volim. Tekst pesme sam već znao napamet, tako da nisam morao dugo da se spremam. Jedino u šta sam uložio malo više vremena su scenski pokreti koje sam skidao sa onog njenog čuvenog koncerta na Vembliju, ali opet ni to nije bilo preterano zahtevno. Tina je jedna jako energična žena i bilo je važno da i ja svu svoju energiju ispoljim na sceni i bini. Ono što će publici možda biti zanimljivo, a svakako je posebno iznenadilo mog mentora na šou TLZP, Dušana Alagića, je da pesmu pevam iz originalnog tonaliteta, što je izuzetno teško – kaže Nenad Pagonis.

Našem proslavljenom kik bokseru pevanje ide sa lakoćom, jer ima i svoj bend „Black Peacock“. Međutim, ono što mu malo teže pada je kada je potrebno satima da sedi na jednom mestu zbog maskiranja.

– Moja pojava u obliku Tine je svima bila smešna. Mnogi su hteli da se slikaju sa mnom. Bilo im je sve to neobično. Ali, ja sam se stvarno dobro zabavio. Verujem da će se i publici dopasti. Scenske pripreme su bile zahtevne, u smislu da moraju dugo da traju kako bi maska izgledala dobro. Skidam kapu svim maskerima i šminkerima koji i po šest sati provedu na transformaciji samo jedne osobe. Opet, kada sve konačno bude gotovo onda sam u problemu, jer ne smem da se nasmejem, moram da pazim na šminku, kosu, nokte – šaljivo dodaje Pagonis.

Pored kik boksa kome je posvetio dobar deo svog života, Nenadova strast je muzika, a sve je to počelo zahvaljujući jednoj maloj novosadskoj radio stanici.

– Najviše volim da slušam r’n’r mada me privlači i kantri zvuk iz pedesetih ili šezdesetih, pa sve do hevi metala devedesetih. Volim i bluz, stari, izvorni crnački bluz koji je fenomenalan. U muziku sam se zaljubio sa 13 godina kada mi je brat od tetke rekao da slušam njegovu radio emisiju i da pripremim kasetu kako bih mogao da snimim muziku koju će puštati. Tad sam se prvi put susreo sa grupama kao što su ACDC, Bon Jovi, White Snake i od tada nisam prestao da ih slušam. Ono što mi je još ostalo u pamćenju je da kada sam kretao u prvi razred i kada smo popunjavali neku anketu da se izjasnimo koju vrstu muzike slušamo, moj izbor bila je YU grupa, a onda sam doživeo da na mom poslednjem meču u prvim redovima sede upravo Žika i Dragi Jelić – priča Pagonis, koji će sledeće nedelje u Novom Sadu promovisati svoju autobiografiju „U ringu sa životom“, u kom je podelio brojne detalje na svom putu od Stare Detelinare do svetskog vrha.

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *