Dama Fanđo

Žena za volanom nije neuobičajena pojava. No, donosi pregršt predrasuda, ružnih komentara, neretko i psovki na ženin račun, a ona sintagma „Žena za volanom“, kao da se podrazumeva neki prekršaj, izgovara se svakodnevno u saobraćaju, dok je u Saudijskoj Arabiji pripadnicama lepšeg pola zabranjeno da voze.

Futožanka Bjanka Ostrogonac za samo nekoliko sekundi može da vam sruši sve kulturološke predrasude, i da svakom muškarcu izađe „na crtu“.

Obožava Valentina Rosija, iako motor ne vozi. Miriše na benzin, ume da zameni gumu, neretko vozi u štiklama, pod kojim se kočnice „usijavaju“, živi za adrenalin, i taman kada biste pomislili da je zbog svoje lepote došla da prošeta trkačkom stazom i pleni odvlačeći pažnju, Bjanka stavlja kacigu, navlači kombinezon i „hladne glave“ seda za volan.

U auto- trci u slalom vožnji šampionata Srbije Bjanka je najbolja!

Otac me je vodio kao devojčicu na karting, a već sa 14 sam naučila da vozim kola! Tata popravlja motore pa sam u tom svetu od malih nogu, ali je ljubav prema četvorotočkašima prevladala, premda je skup sport. Otkriću vam da po trci treba 400 evra, a za sam auto i do nekoliko hiljada evra, a ja tako sanjam da vozim „Yuga“.

Šta je slalom vožnja zapravo?

Trka spretnosti. Vozim sama na stazi, ali mi se meri vreme. Ispred mene su prepreke koje moram da savladam u što kraćem mogućem roku. Žene se posebno kvalifikuju; ja sam u klasi četiri, sve zavisi od kubikaže i toga koliko je auto u odličnom stanju. Bodujem se za klasu gde su muškarci, a posebno gde su žene, što znači da faktički vozim za obe klase. Loša stvar je što nas dame sve trpaju u „isti koš“, jer nas je malo, pa se dogodi da neka ima bolji, brži, jači auto s turbinom, a neka slabiji.

Kojim sve stazama si pokazala svoje vozačko umeće?

Počela sam u Bačkoj Palanci na poziv druga koji mi je pozajmio svoj „Yugo“, jer moj „Fiat Punto“ tada nije bio spreman. Imala sam 23 godine. U Beogradu sam vozila tzv. „novinarski reli“, koji se ne boduje za šampionat, samo dobijemo zahvalnice, ali kada sam otkrila da se auto -slalom boduje, odlučila sam da vozam što više i skupljam bodove, u čemu  je i poenta.

Koja vam je vožnja ostala u lošem sećanju?

U Bečeju sam imala klizavu stazu, vozilo se kroz grad, vremenski uslovi mi nisu išli „na ruku“, ali najgora mi je bila u Zrenjaninu ove godine, jer je počelo s puno pehova, od toga toga da je pala kiša, do toga da mi se auto gasio, desni točak mi je stajao na felni; jedva sam se vratila u boks kako bih kola ohladila. Najomiljenija staza mi je Ada Huja, kratka, a najviše mi godi.

Naiđe li strah ikada?

Jedino o čemu razmišljam na stazi je da mi se auto ne pokvari jer je lično moj, svaki dan ga „teram“ kroz grad, ne šlepam ga do mesta održavanja trke, razmišljam kako ću se vratiti nazad kući ako mu se nešto dogodi (smeh), pa su i drugi primetili koliko ga pazim i čuvam u krivinama. Strah mi, dakle, ne radi, ali adrenalin zato obavlja svoje!

Dočarajte nam taj osećaj škripanja guma u krivini, davanja gasa, motrenja na stazu, lupanje srca?

Sve ste rekli! Ne mogu da vam opišem! Ne skrećem pogled sa staze, gledam čunjeve, sudiju, zastavicu. Neverovatan je osećaj, radi trema, adrenalin skače, iz auta izlazim sva mokra, do te mere da me možete cediti, kombinezon ne mogu da svučem koliko je slepljen za kožu; zatvorena sam u kolima gde nema grejanja, hlađenja, muzike, smem samo malo da otvorim prozor, tu se zahteva maksimalna koncentracija!

Kakva je reakcija ljudi kada im otkrijete hobi?

Iako su puni predrasuda, pozitivno reaguju, ne očekuju to.

Kako vozite po gradu?

Ne divljam, opuštena sam, poštujem propise, što savetujem i ostalim vozačima, nemam nijedan udes, vrlo sam tolerantna, ali se zato na Mišeluku „izduvam“ i dam sebi oduška. Nemamo drugu stazu, nažalost.

Kako izgledaju vaši treninzi, pripreme?

Nemam ih. To malo što izvozam na Mišeluku, to mi je sve. Leti vozim bajs, sad sam se malo ulenjila, mada bih morala da se povratim, zbog fizičke kondicije, jer posle trke sam iscrpljena do te mere da nekad nemam snage da se vratim kući.

Bjanka radi u prodavnici auto- delova, koja joj je i izašla u susret kada je nabavka opreme u pitanju, ali sponzorstvo bi joj dobro došlo, s obzirom na to da je jedina cura iz Novog Sada, a da je za narednu sezonu najavljeno čak 12 trka (desi se da se u mesec dana voze i po dve trke). Ima neopisivu želju da vozi s momkom , sanja o  „Yugo hibridu“, kao i da odvoza onu najveću trku- na Mišeluku.

Ovu ženu za sportskim volanom moramo posebno ceniti, baš zato što svojom lepotom, ljubavlju prema životinjama i momku koji joj je najveća potpora, pored roditelja, skromna i vredna, smela i hrabra, pobedničkog instinkta, nije samo senzacija na stazi. Bjanka je dama i šampion na točkovima!

 

autor: Nikea Vučetić

 

 

 

 

 

 

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *