KOPAONIK – Kopaonik Biznis forum 27. po redu, svečano je otvoren izlaganjem Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije koji je istakao da je Srbija postigla makroekonomsku stabilnost i da je neophodno nastaviti sa reformama, kako bi  naša zemlja iz zone sa četiri odsto rasta prešla u zonu od šest do sedam odsto. On je dodao je da će se na ovogodišnjem Forumu govoriti o četvrtoj industrijskoj revoluciji, pametnoj specijalizaciji, obrazovanju, i da je dobro što više nije tema kako smanjiti javne rashode i smanjiti fiskalni deficit. „Neophodne su jasne društvene i političke nacionalne strategije koje će Srbiju snažno pogurati ka zoni visokog rasta i time iskoristiti šanse koje su teško stečene prethodnih nekoliko godina“, rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista.

Centralna tema ovogodišnjeg Koaponik biznis foruma je “Industrija 4. 0 i povezane teme – Izazovi budućnosti”.

Na svečanom otvaranju, svoja izlaganja imali su i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, Siniša Mali, ministar finansija, Jan Kis Martijn, šef misije MMF-a za Srbiju, a emitovana je i specijalna video poruka Marie Gabriel, evropske komesarke za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković navela je da je u  Srbiji tokom investicionog ciklusa od 2015. do 2019. godine zaposleno čak 230.000 građana više u privatnom sektoru.

Na početku, ona se zapitala ko može da bude protiv otvaranja novih fabrika u svim delovima Srbije? 

„Nikome ne bi smelo da smeta što se otvaraju nove fabrike i što je tokom investicionog ciklusa od 2015. godine formalna zaposlenost u privatnom sektoru povećana za više od 230.000 naših građana. Kome može da smeta što se smanjuju regionalne razlike u pogledu zapošljavanju i što se razvija putna infrastruktura, grade klinički centri i što raste rezidencijalna gradnja- rekla je Tabaković.

Guvernerka je zaključila da je naša ekonomija sve prisutnija na svetskom tržištu i da Srbija sarađuje sa sve većim brojem zemalja. Istakla je da je Srbiji vraćena stabilnost u svakom smislu te reči kao i da je stvoren stimulativniji poslovni i investicioni ambijent i popravljena sturkturna konkurentnost ekonomije. Navela je i da je udeo problematičnih kredita (NPL) je smanjen na 4,1 odsto u decembru prošle godine, a prema poslednjim podacima dinarska štednja iznosi 83 milijarde dinara. Takođe, guvernerka je naglasila da je dinarska štednja prošle godine povećana za 30 odsto i da je na kraju godine iznosila 80 milijardi dinara, dok sada iznosi 83 milijarde.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je na Kopaonik biznis forumu da će se javne nabavke od 1. jula sprovoditi elektronski, i dodao da će to omogućiti veću transparentnost, konkurentnost i smanjenje korupcije.

On kaže da je to predviđeno novim Zakonom o javnim nabavkama koji je izglasan u parlamentu prošle godine.

„Zakonom o javnim nabavkama, od 1. jula ove godine imaćemo portal javnih nabavki i sve će se sprovoditi elektronski. To će omogućiti veću transparentnost, konkurentnost i smanjenje korupcije – kaže Mali.

Zakonom o računovodstvu predviđeno da od 1. januara 2022. godine obavezno uvođenje elektronskih fakutura, dodajući da se država uveliko priprema za to. „Nema više pečata, papirologije, slanja, gubljenja, faksiranja“, zaključio je Mali.

Prema njegovim rečima, to su dva važna zakona od 74 zakona koja su prošle godine izglasana u parlamentu iz nadležnosti Ministarstva finansija, a koji će olakšati i digitalizovati poslovanje privrede.

Da ekonomski program Vlade Srbije donosi dobre makroekonomske rezultate, izjavio je šef Misije MMF-a Jan Kis Martijn na svečanom otvaranju Kopanik biznis foruma.

“Reformska agenda se nastavlja i mi u MMF-u se radujemo što ćemo nastaviti da pružamo podršku Vladi Srbije u reformama koje vode ka jačem i održivom rastu”, rekao je Martejn.

Martijn je govorio o ekonomskim pokazateljima, istakao je da je inflacija u Srbiji na niskom nivou, da se smanjuje stopa nezaposlenosti, kao i da postoji fiskalna disciplina i da je smanjen javni dug. Naglasio je da  je potrebna veća stopa rasta i da je BDP po glavi stanovnika u Srbiji niži u odnosu na uporedive zemlje centralne i istočne Evrope.

Učesnicima 27. Kopaonik biznis foruma kroz video poruku obratila se Maria Gabrijel, evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade. Ona je poručila da je industrija 4.0 kao tema Foruma, važna i da predstavlja šansu koju treba “zgrabiti i iskoristiti”. Kroz poruku je istakla da se privreda i sve njene grane u tranziciji moraju podržati i naglasila da je sistematski pristup bitan, kao i da se mora povećati konkurentnost.

 

Panel Zapadni Balkan: Da li se stvarno vraća geopolitika?

Na panelu na temu – geopolitički reality check, kojem je moderirao profesor Ivan Vujačić, učesnici Sem Fabrici, ambasador EU u Srbiji, Karlo Lo Kašo, ambasador Italije u Srbiji, Nikolas Luteroti, ambasador Austrije u Srbiji i Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji istakli su da je nova metodologija o proširenju EU veoma jasna i da suštinskih promena nema, jer su cilj reforme i vladavina prava.

„Nova metodologija treba da ojača proces, da ga učini vidljivijim i predvidljivijim. Mehanizmi su jasni, sve se i dalje zasniva za reformama, vladavini prava i nadam se da ćemo u martu otvoriti pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom na bazi revidirane metodologije“, kaže Fabrici.

Tomas Šib, ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib naglasio je da najbolje metodologije neće funkcionisati ako nema političke volje.

Karlo Lo Kašo, ambasador Italije Karlo Lo Kašo, uveren je da će doći do proširenja Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana.

Proces proširenja zahteva najveću moguću političku pažnju, izjavio je ambasador Austrije Nikolaus Luteroti i dodao da on zahteva veliki politički angažman.

 

Panel Industrija 4.0

Industrija 4.0 predstavlja veliki izazov i šansu za Srbiju i zato je važno razmotriti kako možemo da uhvatimo korak sa svetskim trendovima, izjavio je Dragan Đuričin, član programskog odbora Kopaonik biznis foruma i profesor Ekonomskog fakulteta na panelu posvećenom Industriji 4.0. 

„Način vođenja ekonomskih politika treba da bude takav da pored nevidljive ruke tržista treba da uključimo i vidljivu ruku države, a danas je vreme takozvanih intencionih strukturnih ili  industrijskih politika i svaka zemlja ima svoje prioritete I komparativne prednosti“, izjavio je Đuričin.

Makroekonomska pozicija i trendovi – Srbija i Balkan

Sebastijan Sosa, šef Kancelarije MMF-a u Srbiji izjavio je na panelu posvećenom makroekonomskoj poziciji i trendovima da bi, nakon dostizanja fiskalne stabilnosti, u Srbiji trebalo primeniti novi set fiskalnih pravila i mera za brži i inkluzivniji rast. On je dodao da postoji prostor u budžetu za dodatno smanjenje poreza na zarade, ali i drugih poreza u oblasti radnog prava.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će biti teško da Srbija do 2025. godine  dostigne vrednost BDP-a od oko 75 milijardi evra, ako se ne budu zaustavile emigracije.

Digitalna transformacija: perspektive Industrije 4.0.

Na panelu posvećenom digitalnoj transformaciji i perspektivama industrije 4.0. učestvovali su Aleksandar Bijelić, direktor Sektora za digitalizaciju i razvoj poslovanja MK Group, Predrag Ćulibrk, generlni direktor Telekom Srbija, Miloš Đurković, generalni direktor SAS Institute, Diana Gligorijević, izvršna direktorka marketinga i prodaje TeleGroup,Majk Mišel, generalni direktor Telenor Serbia i Dejan Turk,generalni direktor Vip Mobile i A1 Slovenia.

Na panelu se govorilo o važnosti podataka, uticaju 4. industrijske revolucije na različite oblasti među kojima je i poljoprivreda, kao i o 5G mreži. 

“Naša zemlja u 4.0. industrijskim dobu ima sve šanse da preskoči potencijalne nedostatke jer individualni talenat postaje nemerljivo značajan činilac. To pokazuju primeri uspešnih mladih srpskih firmi i startapova, ali sa druge strane, ne treba zanemariti ni velike sisteme, poput MK Group, koji zapošljavaju na hiljade ljudi, posluju u zemlji i regionu, idu u pravcu otvaranja novih tržišta i prate svetske trendove.  Digitalizacija poljoprivrede je jedna od tema o kojima se ne govori dovoljno, ali na primeru kompanije MK Group, koja već 5 godina razvija kompletno praćenje procesa proizvodnje, vađenje i transporta šećerne repe, možemo videti koliki je njen značaj. U svakodnevnom radu, kompanija se oslanja na digitalizaciju ne samo svoji poslovnih procesa već i poslovnih procesa kooperantskih kompanija kojom se kojima se značajno podiže efikasnost procesa praćenja godišnjeg ciklusa proizvodnje repe. Skoro svi procesi izveštavanja i praćenja radnih aktivnosti imaju svoju digitalnu verziju u okviru posebno razvijene aplikacije i posebno razvijenim SAP modulima ZREPA. Pomenuću i da smo u prethodnom periodu u dodatno digitalizovali industriju mesa Carnex, a trenutno pored već regionalno prepoznate ZAGE, koju smo sami razvili I ponudili vodećim poljoprivrednim proizvođačima, uvodimo SAP HANA rešenja u PIK Bečej, kako bismo u potpunosti digitalizovali agrarni segment poslovanja”, istakao je Aleksandar Bijelić, direktor za digitalizaciju i razvoj poslovanja kompanije MK Group.

Generalni direktor Telekom Srbija Predrag Ćulibrk istakao je tokom panela da inženjeri ove kompanije zajedno sa JP “Srbijavode” rade na određenim pilot projektima, koristeći softverska rešenja, koji bi doprineli da se predvide eventualne poplave u Srbiji i da se na vreme spreče katastrofe.

 

Srbija u pokretu

Razlozi zbog kojih se dešava trend smanjenja broja stanovnika u Srbiji, ali i povratak građana Srbije koji su otišli iz zemlje, a sada žele da se vrate, bile su samo neke od tema panela na temu „Srbija u pokretu“.

Ključna pitanja koja su pokrenuta na panelu su i koliko ljudi emigrira i na koliko dugo napuštaju zemlju.

Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije “Tačka povratka”, kaže da je srpska dijaspora velika i fragmentisana, a pojedinci nisu najbolje povezani, kako međusobno, tako i sa državom.

„Na osnovu istraživanja koje je naša fondacija radila, došli smo do zaključaka da se u da se u osnovno obrazovanje po čoveku uloži u proseku 13.000 evra, u srednje 20.000, u osnovne studije 24.000, za doktorske studije 50.000 što je sve gubitak ukoliko se napusti država u kojoj ste se školovali“, kaže Emil Atasanovski, direktor za Zapadni Balkan Vestminsterske fondacije za demokratiju.

Generalni direktor kompanije “Stroberi enerdži” Miloš Milisavljević rekao je da bi politika nastojanja da se ljudi vrate u zemlju mogla da se pomogne tako što će se osnaživati što više domaćih firmi i omogućiti ljudima da budu pristojno plaćeni.

Najbolji način da se spreči odlazak ljudi je ulaganje u domaću biznis sferu. To će dodatno pomoći da se ljudi vrate u zemlju“.