NOVI SAD – U Srpskom narodnom pozorištu prošle je subote održana 129. redovna izborna Skupština Matice srpske. Pored razmatranja izveštaja o četvorogodišnjem radu Matice, kao i ustanova i preduzeća koje je osnovala – Biblioteke, Galerije i Izdavačkog centra – dnevnim redom je bio predviđen i izbor novih saziva Predsedništva, Upravnog odbora i Nadzornog odbora, kao i predsednika društva.

Odlukom članova Skupštine, i u narednom četvorogodišnjem mandatu Maticu srpsku će voditi profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, književnik i proučavalac književnosti prof. dr Dragan Stanić (u književnosti poznat pod pseudonimom Ivan Negrišorac), koji je na čelu naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije od 2012.

“Mislim da imamo sve razaloge da budemo zadovoljni onim što je Matica srpska uradila za, evo, skoro dva puna veka”, kaže za „Dnevnik“ prof. dr Dragan Stanić, uz podsećanje da je društvo osnovano 1826. 

“Ona se razvila u ustanovu koja, slobodno to možemo reći, u sistemu slovenskih matica nema premca, i pri tome se nije pretvorila – što, recimo, Matica hrvatska jeste – u neku vrstu parapolitičke organizacije. Matica srpska je ostala strogo naučna ustanova, koja upostavlja temelje na kojima treba bazirati svoj pogled na nacionalno samorazumevanje, pre svega u sferi jezika, književnosti, kulture, nauke i svih oblika kreativnosti. Ovakva aktivnost srpske naučne zajednice, a u njoj i Matice srpske i drugih institucija najvišeg reda, doprinela je da u svim tim procesima ne lutamo onoliko koliko, na primer, Hrvati lutaju, koji veoma često neke oblike istorijski neutemeljenih stavova uzimaju za osnovu sopstvenog nacionalnog bića. U svakom slučaju, oni koji oštro kritikuju oblike srpskog nacionalnog samorazumevanja najčešće previđaju činjenicu da smo mi zahvaljujući upravo delovanju nauke, pa i ovakvih ustanova, Matice i SANU u prvom redu, stvorili dobru i zdravu bazu za nekakav budući razvoj nacionalne kulture i same nacije. I kako vreme bude odmicalo, to će nam postajati sve jasnije, a mislim da je i Matica dužna da pomogne da svako razume ove složene procese, i to ne samo na našem nacionalnom prostoru, već i na celom Balkanu, u Evropi i svetu”.

Dnevnik