NOVI SAD -Na stranicama World Economic Foruma objavljena je informacija o najnovijem istraživanju u Holandiji. Studija je otkrila povezanost između nivoa zagađenja vazduha i broja slučajeva zaraženih virusom Kovid-19 u Holandiji.

„Povećanje koncentracije sitnih čestica od 1 mikrograma po kubnom metru vazduha povezano je sa porastom oboljevanja od korona virusa (do 15 slučajeva COVID-19, četiri hospitalizacije i tri smrtna slučaja)..“ – naglašava se u istraživanju.

Šokantno!

Štetnost zagađenja vazduha za ljudski organizam, u trenucima kada se imunitet opire virusu ili dok se bori protiv njega, jasna je, a pritom i dokazana.

Višedecenijsko udisanje štetnih materija koje proizvode zagađivači doprinosi povećanom oboljevanju stanovništva od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOPB). To je zajednički naziv za hronični bronhitis i emfizem pluća. Procenjuje se da u svetu ima 210 miliona ljudi koji boluju od HOBP, dok je više od tri miliona ljudi umrlo od ove bolesti tokom 2005. godine, što je više nego od raka dojke i dijabetesa zajedno. Zbog ovoga je HOBP na 3. mestu svih uzroka smrtnosti na globalnom nivou.

Kada smo već kod istraživanja, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 2006. godine sprovelo je istraživanje zdravstvenog stanja odraslog stanovništva Srbije. Rezultati istraživanja su između ostalog pokazali da 320.000 građana u Srbiji ima dijagnostikovanu HOBP, a da njih 200.000 ima astmu. Takođe, pokazalo se da oko pola miliona ljudi (520.000) ima neku hroničnu bolest pluća. Srbija tako spada u grupu evropskih zemalja sa najvećom učestalošću hroničnih plućnih oboljenja zajedno sa Ukrajnom, Češkom i Finskom.

Od tada do danas veliki porast obolelih u odnosu na 2006. godinu je više nego jasan i očigledan.

Povezanost između zagađenja vazduha i povećanja rizika oboljevanja od korona virusa

Doktori na prvoj liniji u bolnicama potvrđuju, da su neki od najintenzivnijih simptoma koje mogu imati oboleli od korona virusa: smanjenje kiseonika u krvi, otežan rad pluća i na kraju upala pluća.

Virus se širi prvenstveno na pluća, i od brzine širenja, kao i obuhvata (oba plućna krila ili jedno, istovremeno cela površina ili ne) zavisi mogućnost izlečenja. Respirator može olakšati situaciju, jer upumpava kiseonik u pluća. Međutim, ako su pluća zahvaćena virusom sa svih strana, oko njih se formira sloj gnoja i kiseonik ne može iz pluća da dođe do krvi. Smrtni ishod je tada skoro izvestan.

Ukoliko su pluća bila u lošem stanju, logično je da ih virus lakše osvaja. Pored drugih bolesti i neumerenog pušenja pluća oštećuje i višedecenijsko udisanje zagađenog vazduha.

Brojni su emitenti štetnih materija: zastarela industrijska postrojenja, zastareli vozni park…. Ali ono što je ipak najveći problem jesu termoelektrane. Problem nastaje u regionu ali utiče na celu Evropu. Lokalne termoelektrane na ugalj emituju niz štetnih jedinjenja: sumpor dioksid (SO₂), azotne okside (NOx), teške metale (živa), suspendovane čestice (najopasnije su PM2.5, odnosno one koje su manje od 2,5 μm). Velika termocentrala na ugalj godišnje emituje nekoliko hiljada tona ovih štetnih materija. Azot-dioksid se, u dodiru sa vlagom iz vazduha rastvara i stvara azotnu kiselinu. Ona pada na tlo u obliku tzv. kiselih kiša koje uništavaju šume, živi svet u rekama i jezerima, ali i zagađuju podzemne vode i izvore pitke vode.

To je problem koji je motivisao kompaniju ENERGIA Gas and Power da već godinama priprema strategiju koja je zaživela od 1. januara 2020. godine. Ta strategija kroz obezbeđivanje zelene energije svim korisnicima električne energije podstiče pozitivan ciklus korišćenja zelene energije, finansiranja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i očuvanja ljudskog zdravlja.