NOVI SAD – Na današnji dan 1773. godine rođen je Atanasije Stojković srpski i ruski pisac i naučnik, član ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu. Pohađao je “gramatikalnu latinsku” školu u Rumi, školovanje je nastavio u Šopronu, Segedinu i Požunu (danas Bratislava) a u Getingenu je doktorirao filozofiju. Od 1803. predavao je na Univerzitetu u Harkovu. Jedan je od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Bio je i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solarića, i bio je među najvećim protivnicima jezičke reforme Vuka Karadžića. U Budimu je 1801/3 (na podsticaj Dositeja Obradovića) objavio trotomno delo: “Fisika, prostim jezikom spisana za rod Slaveno-serbskij”. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: “Aristid i Natalija” na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18.v. iako se začecima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog “Velizarija” Pavla Julinca (1730-1785). Po uzoru na Volterov “Kandid” napisao je: “Kandor ili otkrivanje egipetskih tain”, filozofsko poučno delo. Autor je i dela: “O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu”, koja se smatra jednom od prvih ozbiljnih studija o meteoritima uopšte. U Istočnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji breg nazvan “Stojkovićevo brdo”.
Danas je nedelja, 20. septembar, 264. dan 2020. Do kraja godinje ima 102 dana.
Tanjug