Molim sve da se mole bogu za moju malenkost da se, zajedno idući putem koji su proputili naši sveti preci, udostojimo carstvu nebeskom, izjavio je patrijarh Porfirije u prvom obraćanju nakon što je danas izabran za 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Porfirije je u izjavi za TV Hram “prizvao božji blagoslov na svu braću i sestre, decu naše svetosavske crkve i na sve ljude dobre volje i na čitav svet”.
Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije arhiepiskopu pećkom, mitropolitu beogradsko-karlovačkom i patrijarhu srpskom Porfiriju.
Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. patrijarh srpski, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Prisutni članovi Sabora glasali su za trojicu kandidata, a najveći broj glasova dobio je vladika Porfirije – 31, vladika bački Irinej dobio je jedan glas manje, a banjalučki vladika Jefrem 25 glasova.
Međutim, izbor poglavara SPC odlučio je apostolski žreb, a kovertu je iz jevanđelja sa imenom vladike Porfirija izvukao monah Matej.
Za sutra je zakazano svečano ustoličenje novog patrijarha u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde će on održati pristupnu besedu.
Sledeći Sabor trebalo bi da bude održan u maju, kada će biti popunjena upražnjena mesta u eparhijama.
Vladika Porfirije rođen 1961. godine u Bečeju
Vladika Porfirije rođen je 1961. godine u Bečeju, a na krštenju je dobio ime Prvoslav.
Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu.
Zamonašio ga je aktuelni vladika bački, a tada jeromonah Irinej (Bulović), u manastiru Visoki Dečani, 1985. godine.
Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je tada episkop raško-prizrenski, a kasnije patrijarh Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.
Postdiplomske studije završio je u Atini, a potom dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.
“Monah sam postao jer sam u Crkvi tragao za onim što ona zaista nudi i zbog čega jedino postojimo na ovom svetu, jer Bog nije ni Hrvat, ni Srbin, ni Nemac – on je ljubav, a Crkva nije na ovom svetu da bismo mi bili bolji ljudi, ili da bi se bavila socijalnom pravdom – ona postoji jer nema čoveka koji se ne pita o smislu svojeg postojanja”, rekao je Porfirije jednom prilikom objašnjavajući zašto je postao monah.
Doktorirao je 2004. na Bogoslovskom fakultetu u Atini, a na katedri Pastirske psihologije beogradskkog Bogoslovskog fakulteta nasledio je čuvenog psihijatra i akademika dr Vladetu Jerotića.
U manastiru Kovilj bio je veoma predan izlečenju mladih od zavisnosti.
To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda.
Godine 2005. formirao je terapijsku zajednicu “Zemlja živih”, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.
Episkop Porfirije je, već deceniju predsednik Upravnog odbora srpskog privrednog društva ‘Privrednik’ u Zagrebu, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.
Kao predstavnik svih crkava i verskih zajednica 2005. godine izabran je za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), a Savet ga je za svog predsednika izabrao 2008.
Sabor mu je 2010. godine poverio da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije.
Svoje stručne bogoslovske radove je objavljivao u časopisima u zemlji i u svetu.
“Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica. Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima”, piše, između ostalog, u njegovoj zvaničnoj biografiji.
Tanjug, FoNet, RTV
Foto: spc.rs