Zabrinjavajuće smanjen broj davalaca krvi

BEOGRAD – Pandemija Covid-19 znatno je otežala rad zdravstvenih ustanova koje se bave prikupljanjem krvi. Broj dobrovoljnih davalaca se drastično smanjio usled pandemije, a potrebe za krvlju su u značajnom porastu.

Krv se jedino može dobiti davalaštvom. Jedino mesto gde se proizvodi krv je ljudski organizam i zato krv nema cenu i zato je krv nezamenljiva pomoć i lek.

– Spasili smo život trudnice kojoj je bilo neophodno čak 42 jedinice krvi, dakle 42 dobrovoljna davaoca trebalo je da daju krv da bi ona mogla da preživi. Odmah zatim u saobraćajnoj nesreći stradao je mladić kome je smrskana karlica, zadobio je i teške povrede glave i trebalo je hitno uputiti 20 jedinica krvi, dakle krv 20 dobrovoljnih davalaca, da bi mogao da mu se spase život. Svakoga dana od količina krvi koje imamo zavisi veliki broj ljudskih života – upozorava VD direktor Instituta za  transfuziju krvi Srbije i specijalista transfuziologije dr Vesna Mijucić.

Potrebe za krvlju su u značajnom porastu jer je sve veći broj pacijenata kojima je krv kao potpora neophodna.

– Od 1997. godine, udvostručio se broj primenjenih jedinica krvi u odnosu na raniji period, a potrebe se i dalje uvećavaju. Zašto? Jedan od razloga su sve složeniji operativni zahvati u kardiohirurgiji, vaskularnoj hirurgiji, ortopediji, zatim izvode se transplantacije i druge teške operacije koje zahtevaju ozbiljnu potporu jedinicama krvi. Primera radi u slučaju teških operacija na krvnim sudovima neophodno je i do 10 jedinica krvi da bi se operacija uopšte započela –  objašnjava naša sagovornica.

U jedinicama intenzivne nege mora se obezbediti do 20 jedinica krvi po bolničkom krevetu.

Velike količine krvi neophodne su i ginekološkim bolnicama da bi se spasao život trudnica i porodilja. Davalaštvo je nužno i da bi se nečiji život produžio kao što je slučaj sa obolelima od raka.

– Trećina prikupljene krvi se koristi za onkološke pacijente bilo da se leče hirurgijom ili da bi izdržali duge i agresivne tretmane hemioterapijom. Tu su i hematološki pacijenti oboleli od leukemije, raka krvi. Da bi mogli da žive neophodna im je transfuziološka potpora, i krv i trombociti. Pacijenti na dijalizi zahtevaju takođe stalnu transfuziološku terapiju, a krv je neophodan lek za podizanje kvaliteta života obolelih od raznih anemija koji se brzo umaraju, imaju osečaj pritiska u grudima i često nisu u stanju da obave ni najjednostavnije radnje u toku dana – kaže dr Vesna Mijucić.

Krv mogu da daju samo zdravi odrasli ljudi starosti od 18 do 65 godina. U vreme pandemije Covid-19, broj dobrovoljnih davalaca se višestruko smanjio.

To nažalost nije jedini razlog. Među mlađim ljudima raste broj obolelih od srca i krvnih sudova, dijabetesa, malignih bolesti, autoimunih bolesti i drugih hroničnih nezaraznih bolesti.

Srbija je sa prosečnom starošću populacije od 43 godine, jedna od najstarijih u Evropi,  pre svega zbog slabog nataliteta i velikog odliva ljudi. Sve to utiče da je donora sve manje, a potrebe za krvlju su sve veće.

– Zato svi koji smo zdravi, svi koji možemo da damo krv, odvojimo bar samo jednom sat vremena u svom životu, dajmo krv i spasimo nečiji život. Nije mali broj ljudi koji su nekada primali krv koja im je spasila život, a danas su zdravi i mogu da daju krv. Nije mali broj onih koji su prošli neku složeniju operaciju i danas su zdravi. Da tada nije bilo dobrovoljnih, odgovornih davalaca, da nije bilo te potrebne krvi, možda neko od njih ne bi preživeo. Zato ako si zdrav, daj krv i spasi život onome koji se za život bori – poručuje Mijucić.

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *