Spasovdan – zbog čega danas ne bi trebalo da radite teške poslove

BEOGRAD – Spasovdan spada u pokretne praznike – pada istog dana, ali se menja datum jer se računa od Vaskrsa. Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo. Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.

RTS

Foto: spc.rs

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *