Donacije za opšte dobro skoro tri puta veće prošle godine a građani spremniji da volontiraju i doniraju više

NOVI SAD – Prema procenama izveštaja „Srbija daruje 2020“ Catalyst Balkans-a, građani i kompanije u Srbiji su u 2020. godini donirali više od 90 miliona evra za opšte dobro. Ukupan iznos donacija za prevazilaženje posledica pandemije iznosio je 42,1 odsto. To je rast dobrotvornih davanja od čak 2,7 puta u odnosu na prethodnu godinu. Čak i davanja koja nisu povezana sa pandemijom premašuju za više od 10 miliona evra ukupna davanja u 2019. godini. Ovo je uvećalo prosečne donacije po pojedincu sa 4,9 evra u 2019. godini na 13 evra u prošloj godini.  

Najsnažniji motivi građanima Srbije da se uključe u dobrotvorne akcije su osećaj da čine dobro delo i uverenje da ličnim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema. Nalazi istraživanja javnog mnjenja o filantropiji u Srbiji za 2020. godinu „Filantropija i mi – zbližavanje u toku“ koje je sprovela Trag fondacija u saradnji sa agencijom Ipsos Strategic Marketing, takođe pokazuju da su građani pokazali najveću motivisanost kada je potrebno pomoći deci oboleloj od retkih bolesti i s invaliditetom, deci bez roditeljskog staranja, teško bolesnima, siromašnima i žrtvama nasilja. 

Kompanije su najviše donirale državi za borbu protiv Kovid-19, a građani su aktivno donirali SMS-om za individualna lečenja sugrađana. Ako bismo zanemarili činjenicu da su donacije namenjene ublažavanju posledica pandemije činile najveći deo ukupnih donacija, druge oblasti su ostale nepromenjene u odnosu na 2019. godinu – zdravstvo (25 odsto), podrška marginalizovanim grupama (14 odsto), smanjenje siromaštva (9 odsto) i obrazovanje (7 odsto).

„Nakon nekoliko godina u kojima su davanja građana bila veća od davanja poslovnog sektora, ove godine su kompanije donirale nešto više od polovine ukupne zabeležene darivane sume, dok donacije građana čine oko 35 odsto. Kompanije su najviše donirale državi za borbu protiv Kovid-19, a građani su aktivno donirali SMS-om za individualna lečenja sugrađana“, rekao je Miloš Janković, direktor za partnerstva, Catalyst Balkans.

Poverenje u organizatore filantropskih akcija je takođe važan motiv građanima da se uključe u neku filantropsku aktivnost. Fondacije se nalaze na visokom trećem mestu liste subjekata koje građani Srbije navode kao one koje bi podržali u cilju prikupljanja sredstava za neki plemeniti cilj, odmah nakon ličnih inicijativa građana i zdravstvenih ustanova. Javnost Srbije u fondacijama vidi subjekte od poverenja i za njih veruje da poseduju stručan kadar i mobilizatorsku moć pokretanja filantropskih akcija.

“Gotovo polovina građana bi dala novac fondaciji koja ulaže u opšte dobro. Pritom, ukoliko bi se odlučili da novac usmere preko fondacija, najveći broj građana, 42 odsto, bi želeo da povremeno dobija informacije o daljem toku svoje donacije. Nešto više od četvrtine njih, izrazilo je želju da redovno dobija izveštaje, dok je svaki deseti građanin iskazao spremnost da se lično, volonterski uključi u neku akciju davanja za opšte dobro. Nama je ovo pokazatelj da je potrebno podsticati građane i na druge vidove pomoći, kao što su doniranje robe, znanja i vremena, ali i obezbediti im mehanizame podrške, poput poreskih olakšica i povoljnije zakonodavne regulative”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.

Izveštaj „Srbija daruje 2020“ i istraživanje stavova građana „Filantropija i mi – zbližavanje u toku“, koji su danas predstavljeni vojvođanskim medijima u okviru Festivala filantropije, su deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Istraživanje za izveštaj „Srbija daruje 2020“ je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom uz dodatnu podršku Čarls Stjuart Mot fondacije, Fonda braće Rokfeler i Balkanskog fonda za demokratiju. 

 

 

Ostali članci

Ostavite odgovor

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *