BEOGRAD – Putovanja ponovo uzimaju maha, pa su ove sezone ljudi u potrazi za dobrim ponudama za odmor. Istovremeno, pandemija je značajno povećala broj online transakcija. Ove okolnosti uticale su na to da prevaranti iskoriste euforiju i osmisle šeme prevara u vezi sa putovanjima. Nacionalni CERT upozorava da su od početka pandemije, korisnici poštanskih i finansijskih usluga i svi korisnici interneta u Srbiji iskusili različite oblike pokušaja prevare, a najčešće preko mejlova ili oglasa.

Kako bi zaštitili potrošače, lideri u platnoj industriji, kao što je Visa, uvek su korak ispred da bi predvideli svaki naredni potez sajber kriminalaca i ujedno zaštitili čitav platni ekosistem, putem sistemskih rešenja za borbu protiv prevara. Međutim, oprez na individualnom nivou je takođe važan, te predstavljamo nekoliko saveta kako da se zaštitite od sumnjivih ponuda u vezi sa putovanjima. 

Suviše dobra ponuda je verovatno lažna 

Prevaranti su veoma svesni činjenice da veliki broj potrošača traga za povoljnim ponudama za putovanja. Oni koriste svaki alat koji im je na raspolaganju, kako bi doprli do svesti potrošača koji traže najniže cene avionskih letova, hotela, paket aranžmana ili usluga iznajmljivanja automobila.  

Nemojte da vas ponese uzbuđenje što ste pronašli aranžman za odmor iz snova po veoma atraktivnoj ceni. Nepisano pravilo koje treba slediti je: ukoliko ponuda deluje suviše dobro, verovatno je lažna. 

Prepoznajte taktike 

Prvi korak u zaštiti od sajber kriminala je informisanje. Veoma je bitno da znate koje taktike koriste prevaranti da ne biste postali njihova žrtva. Oni su osmislili mnoge načine da vas prevare od socijalnog inženjeringa do fišinga. 

Socijalni inženjering je kada vas prevaranti ubede da im date vaše lične podatke ili podatke o platnoj katrici. Jedan od načina je da vas neko pozove preko telefona i pretvara se da je iz turističke agencije koja nudi primamljiv paket aranžman za godišnji odmor, a potom zatraži vaše bankovne podatke kako biste uplatili depozit. Nakon toga nestaju i ne možete ih ponovo kontaktirati. Takođe, ovim ponudama vas mogu namamati i na druge načine – koristeći mejlove, sms poruke, poruke na What’s App-u, ili oglašavanjem ponude na veb-sajtu.  

Na internetu možete naći i lažnu turističku agenciju, veb-sajt nepostojećeg avioprevoznika ili ono što je još popularnije ovih dana – stranice povezane sa društvenim mrežama, koje izgledaju potpuno autentično i nude neverovatne ponude. Međutim, ako pažljivije pogledate URL, odnosno adresu veb sajta ali i njegovu sadržinu, možete primetiti da je lažan. Na primer, URL će imati dodatna ili različita slova i simbole, a veb-sajt može da ima gramatičke greške ili ograničene funkcije. 

Fišing napadi podrazumevaju da se prevaranti predstavljaju kao zaposleni u finansijskim institucijama ili kao trgovci, da bi dobili vaše lične podatke preko mejla ili veb-sajtova. Mogu vam slati mejl sa logotipom vaše banke ili turističke agencije, prilažući vam link sa napomenom da kliknete „što je pre moguće“, kako biste osvojili veliki popust na avionske karte ili paket aranžman. Kada kliknete na link, on će vas odvesti na lažan veb-sajt, a sve vaše uplate ići će direktno prevarantima. Od početka pandemije broj fišing napada u Srbiji povećan je za oko 70 odsto. 

Foto: Visa