BEOGRAD -Trodnevni kongres Društva za ishranu Srbije okupio je ovih dana na jednom mestu više od 300 stručnjaka u oblasti ishrane iz 16 zemalja celog sveta među kojima su Velika Britanija, Francuska, Belgija, Italija, Bugarska, Grčka, Turska, Španija, Poljska, Austrija, ali i nekoliko udaljenih zemalja kao što su Iran i Indija. Na kongresu je svoje naučne radove izlagalo 140 predavača sa više od 40 fakulteta, naučnih i stručnih institucija, dok ih je pratilo oko 180 stručnjaka.
U prilogu dostavljam saopštenje za javnost, a u nastavku Abstrakt predavanja “Funkcionalni sastojci mediteranske dijete” koje je na kongresu držala dr Andriana Kaliora sa Katedre za ishranu i dijetetiku atinskog Univerziteta Harokopio.
“Osnovni elementi mediteranske ishrane (MedDiet) su maslinovo ulje, voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke, orasi i riba uz umerenu konzumaciju alkohola i fermentisanih mlečnih proizvoda i mali unos crvenog mesa. MedDiet ima utvrđeno pozitivno dejstvo kod niza multifaktorskih bolesti kao što su rak, dijabetes, ateroskleroza i kod drugih stanja povezanih sa hroničnom upalom kao i kognitivnim funkcijama, patologijama koje često zahtevaju polifarmaciju. Glavne prednosti koje MedDiet ispoljava su zbog mnoštva bioaktivnih jedinjenja koja su prisutna u njegovim sastojcima, ali bez čvrstih dokaza o tome da li vrednost ovog obrasca leži na njegovim funkcionalnim sastojcima samim po sebi ili njihovoj kombinaciji. Takva jedinjenja su mononezasićene i polinezasićene masne kiseline (omega-3, omega-6), vlakna, probiotici i fitohemikalije biljnog porekla, odnosno polifenoli (flavonoidi, neflavonoidi), alkaloidi, terpenoidi i fitosteroli koji poseduju jaka antioksidativna i antioksidativna svojstva. Ovi funkcionalni sastojci mogu poboljšati funkciju endotela, uticati na glikemiju i povećati osetljivost na insulin, smanjiti lipide u krvi i mehanički su uključeni u mnoge signalne kaskade od najveće važnosti za ćelijski ciklus. Očigledno je da pridržavanje ovog obrasca ishrane može ne samo da reši štetne patofiziologije, već i da podstakne zdravo starenje.”
Dodatno, ono što može da ti bude zanimljivo je naučna studija koju je predstavio iranski naučnik Hajifaraji Majid iz tehranskog Nacionalnog istraživačkog instituta za ishranu i tehnologiju hrane “Prirodni alternativni zaslađivač stevija i njegove prednosti na glikemijski odgovor pacijenata sa dijabetesom tipa 2”. Istraživanje je rađeno sa 34 osobe sa dijebetesom tipa 3 i trajalo je 8 nedelja. Rezultati nisu pokazali značajne razlike u nivoima šećera u krvi natašte (FBS) i nakon dva sata od konzumiranja stevije. Pored toga, nisu pronađene značajne razlike u insulinu, glikozilovanom hemoglobinu (HbA1C) i nivoima lipida, što dovodi do zaključka da stevija ne dovodi do povećanja nivoa glukoze i insulina, što je značajno i sa osobe sa dijabetesom tipa 2, ali one sa insulinskom rezistencijom.