NOVI SAD –Zašto nemamo vremena da se bavimo drugima? Zašto se ustručavamo da pomognemo, šta nas sprečava? Ako sve ide u pravcu takmičarski nastrojenog društva gde se vrednuju samo socijalno privilegovani, imućni, popularni, gde nema želje da se pomogne drugom, i da je uspeh jedino prihvatljiv, pitanje je – kuda nas to vodi?
Često sebe opravdavamo da ne možemo kao pojedinci spašavati svet iz nevolja. Srećom, uvek postoje oni koji to čine i mogu da budu inspiracija. Jasno je šta bi trebalo da uradimo i kao pojedinci i kao društvo, a da to ne budu samo obećanja i prazne lepe reči, ali kako se suzdržti od obezvređivanja i sumnje u nečiji humanitarni rad i namere?
Pitanje je i da li decu i mlade treba učiti i ohrabrivati da budu društveno aktivni, bilo kao volonteri koji pomažu starijima i nemoćnima ili da, ipak, gledaju svoja posla i budu samo snalažljivi?
RTV