NOVI SAD – Tri premijere, Svetski i Dan Srpskog narodnog pozorišta obeležiće mart mesec u najstarijem srpskom nacionalnom teatru!

„Ovo je godina, a i mesec, u kom naše Pozorište obeležava 161 godinu postojanja. U periodu za nama, toliko lišenom kontakata i kulture, pokazali šta sve znamo. Kako možemo da napravimo spektakl, kako možemo da budemo tu kada smo publici najpotrebniji, pa gde god to bilo, kako možemo da idemo napred. Sa nagradama koje su za nama, sada opet idemo napred i mesec u kom obeležavamo Svetski dan pozorišta, ali i Dan najstarijeg nacionalnog teatra ulazimo, kao i u sve – ambiciozno. Tek ćete videti šta spremamo do kraja sezone“, istakao je upravnik SNP-a, Aleksandar Stankov.

Protekle sezone, Srpsko narodno pozorište na tri scene postavilo je 14 novih ostvarenja, a samo dramskih premijera bilo je 12. Takođe, u poslednje četiri godine, zaposleno je 14 mladih glumaca, a mladim rediteljima je data šansa da rade na scenama najstarijeg srpskog teatra. Stoga i ne čudi da mesec počinje sa dva dramska naslova: „Berlinski zid“ sa podnaslovom „Kad se mi mrtvi zaigramo živih“ Željka Hubača, koja će biti izvedena 9. marta, dok će predstavu „Lutka sa kreveta br. 21“ u režiji Slobodana Brankovića, publika prvi put gledati 25. marta.

„U martu postavljamo dva domaća teksta. Mi kao Srpsko narodno pozorište, imamo i tu obavezu da negujemo savremenu domaću dramu. Iskustvo je pokazalo da je dobra praksa to što dajemo šansu neafirmisanim rediteljima da režiraju na našoj Kamernoj sceni“, rekao je direktor Drame SNP-a Milovan Filipović.

Porodica kao pokretač, ali i žrtva patnje – Berlinski zid 9. marta

Prva na redu je priča o tragediji dve porodice, srpske i albanske, identitetu i podelama. Predstava „Berlinski zid – Kad se mi mrtvi zaigramo živih“, po drami i u režiji Željka Hubača, proše godine bila je odložena zbog pandemije. Sada će publika imati priliku da doživi nove slojeve Hubačevog istraživanja ljudske sposobnosti za nasilje i praštanje, ali i nov način artikulisanja motiva porodice.

„Mi pričamo priču o podelama unutar porodica koje urušavaju pojedinačne sudbine bez obzira na istoriju. Rat na Kosovu i Metohiji je bio katalizator tog tragičnog procesa, ali on bi se dogodio i bez ovog rata. Govorimo o složenim odnosima koji dovode do kraha pojedinaca, porodica, sa istorijom i bez nje“, dodaje Hubač.

U predstavi svaki član glumačke ekipe igra dva lika, pa tako Milan Kovačević tumači uloge Skendera, odnosno Velimira. Peđa Marjanović igra Faruka i Raška, Dušan Vukašinović – Petrita i Vasilija, Marija Medenica glumi Ditu i Mariju, a Marko Savić – Envera i Dimitrija. Nina Rukavina tumači lik Ane.

Dramaturg je Aleksandar Milosavljević, dok je asistentkinja dramaturga Divna Stojanov. Muziku je komponovala Irena Popović Dragović, scenograf je Željko Piškorić, a kostimografkinja Marina Sremac.

Celokupan repertoar, nalazi se na sajtu Srpskog narodnog pozorišta.