KOPAONIK – Regionalna saradnja kao preduslov održivog poslovanja Učesnici panela Regionalna saradnja kao preduslov održivog poslovanja zaključili su da bi saradnja država u regionu trebalo da bude na neki način prva linija odbrane privrede od posledica ukrajinske
krize, kao i da je regionalna saradnja prvi odgovor na ovu globalnu krizu.
Panelom je moderirao Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova u Srbiji i Crnoj Gori, a učestvovali su Sanjin Arifagić, šef USAID projekta Diaspora Invest, Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonijem Mihailo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Nina Drakić, predsednica Privredne komore Crne Gore. Mihailo Vesović je istakao da među privrednicima postoje razlozi za zabrinutost zbog situacije u Ukrajini i da je zato potrebno pojačati regionalnu saradnju.
“Potrebno je podići poslovne aktivnosti da bi se ublažile posledice krize, jer ona svakog dana postaje sve dublja. Sve smo dalje od scenarija da će ovo ostati lokalnog karaktera. Sve što će uticati na globlanu ekonomiju uticaće i na nas, jer su naše ekonomije objektivno slabe i bile su u problemu i pre krize”, kaže Vesović.
Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je naglasio da će svi u regionu biti pogođeni posledicama ukrajinske krize. Azeski je rekao da ima čak 71 inicijativa za rešavanje problema u regionu ZB, ali da sve one dolaze sa strane i da će Otvoreni Balkan uspeti samo ako tu inicijativu prihvatimo kao našu. Ta inicijativa dolazi od privrednika i zato će uspeti.
Predsednica Privredne komore Srbije Crne Gore Nina i Drakić je rekla da će se sukob u Ukrajini odraziti na sve ekonomije u regionu. Takođe je naglasila da će inflacija zahvatiti ceo ZB zbog rasta cena osnovnih životnih namirnica, kao i da će se situacija u Ukrajini odraziti na snabedevanje žitaricama zato što su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica u svetu. “Verujem da je regionalna saradnja važan način za izlazak iz krize. Srbija je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera Crne Gore i važno je da Crna Gora iskoristi i poziciju Srbije za trgovinu”.

Panel 12 – Bitka za talente – ko je pobednik
U Srbiji i dalje ne postoji rešenje za činjenice da na tržištu vlada rat za talentima, a istovremeno je i
veliko rasipanje talenata i nemogućnosti da se pronađu i zadrže u zemlji i kompanijama – jedan je od
zaključaka panela na temu Bitka za talente – ko je pobednik.
Član Predsedništva Savez ekonomista Srbije Nebojša Savić, koji je i moderirao panelom, istakao je da
je Srbija po pitanju razvoja inovacija u središnjoj fazi i da joj tek treći stadijum inovacija, kao i da je
potrebno imati investicionu strategiju.
Potrebno je da ekonomisti razrade nove poslovne modele, kako bi se napravio konačni skok i
pretvorio u novu vrednost za kompanije i privredu.

Srbija je veoma loše rangirana u zadržavanju i privlačenju talenata i zauzima
otprilike 120. mesto na listi zemalja u pogledu atraktivnosti i
mogućnosti za izbegavanje talent paradoksa.
Predstavnici uspešnih firmi u IT oblasti i novih tehnologija rekli su da su im potrebni obrazovani i
telentovani mladi ljudi, da njihovom odabiru poklanjaju veliku pažnju, kao i da imaju problem da ih
nađu i zadrže.
Profesorka Univerziteta u Stokholmu Jelena Zdravković objasnila je da u Švedskoj postoje dobri
uslovi za rad i podizanje porodice, što je važno za mlade ljude, kao i da kompanije redovno testiraju
talentovane studente koji su pri kraju studija.
Rukovodilac poslovnog razvoja “EM Analytic Solutions” Jelisaveta Lazarević istakla je da je veoma
važna akumulacija ljudskog kapitala i prenošenje i prenošenje znanja na mlađe generacije, jer jedino
tako zemlja može da se razvija.
Prema rečima generalnog direktora firme “Quantox Tećnology” Filipa Kraičića u Srbiji nisu tako loši
uslovi kao što se obično misli i da treba reklamirati Srbiju kao dobro mesto rad talentovanih mladih
ljudi.
Drektorka korporativnih komunikacija u HTEC grupi Katarina Urošević je rekla da je glavni problem
što postoje kod nas dobri uslovi samo u nekim sektorima, kao što je IT, dok u drugim ne i da ih treba
unaprediti.
Generalni direktor i suosnivac firme “MeliBio” Darko Mandić kaže da čovek koji je izgoreo od posla
ne treba nikome, ni svojoj firmi niti porodici, kao i da je važno svako stalno unapređuje svoje znanje.
Firma Melibio počela je da se bavi proizvodnjom meda bez pčela.
“Probao sam u San Francisku parče mesa uzgojeno u laboratoriji. Reč je o novoj industriji i veštački
mogu da se dobiju mleko, meso, jaja i med. Mi smo prvi u svetu počeli da se bavimo proizvodnjom
meda bez pčela”.

Panel 14 – Horeca – Važna uloga u agendi održivog razvoja
Horeca – važna uloga u agendi održivog razvoja bila je tema panela koji je vodio Goran Petković, član
Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, a na kojem su učestvovali Jelena Orlić Milenković,
pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Aleksandar Cicmil,
finansijski direktor Promont grupe Fruške Terme, Branislav Miletić, direktor Horwath HTL, Željko
Stašević, generalni direktor hotela Kempinski Adriatic i Živorad Vasić, generalni direktor Kadena
Propertis.
Jelena Orlić Milenković, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turzima i telekomunikacija
naglasila je da strateški dokumenti moraju da uzmu u obzir osnaživanje žena i mladih. “Danas žene
zarađuju 14,7 odsto manje od svojih kolega, a 23 odsto na globalnom nivou čine žene koje rukovode
sektorom turizma”, izjavila je Milenković dodajući da dokumenti moraju da uvaže ranjive kategorije
društva.

Branislav Miletić istakao je da je kompletan sektor komparativno
neatraktivan jer su zarade manje, kao i da je potrebno da se ljudi edukuju.
Prema njegovim rečima dobro je što je pokrenuta inicijativa HORESa koja ima programe za
edukaciju.

Željko Stašević, generalni direktor hotela Kempinski Adriatic je u svom izlaganju istakao da je ovaj
hotelski kompleks u Savudriji vrlo atraktivan gostima kako zbog svojih vrhunskih sadržaja i usluge,
tako i zbog jedinstvene prirode istarskog kraja. On je dodao da je odgovornost i briga prema okolini,
plažama i moru, deo održivog razvoja poslovanja hotela i poslovne filozofije MK Group u čijem
vlasništvu je Kempinski Hotel Adriatic.
Živorad Vasić, generalni direktor Kadena Propertis smatra da je za održivi razvoj potrebna hrabrost.
On je dodao da izazovi postoje, a kako ističe, posle pandemije ljudi odlaze iz hotelskih industrija jer
ne postoji sigurnost da će ostati na tom poslu. “Od 110 hotela u Rusiji, 40 odsto zaposlenih se
otpušta kao posledica krize rata u Ukrajini”, izjavio jeVasić dodajući da moramo u narednom periodu
da radimo na tome da se povećaju plate zaposlenima, da se posveti pažnja edukaciji i da se
zaposlenima daju benefiti u okviru hotela.
Na panelu je istaknuto da ako je išta pandemija donela dobro to je održivi turizam, kao i da veliki broj
turista bira ruralna područja za godišnji odmor i u ovom segment i da je to velika šansa za oporavak.
Aleksandar Cicmil je naglasio da imaju dobru saradnju sa nacionalnim parkom, da su realizovali dva
javno-privatna partnerstva i da to treba da bude primer i za druge lokalne zajednice.

Panel 15 – Pandemija: da li smo spremni za nove izazove?
Na panelu posvećenom temama iz oblasti osiguranja učesvovali su Dragan Marković, predsednik IO
Triglav osiguranje, Bojan Mijailović, predsednik IO Sava osiguranje, Siniša Pratljačić, predsednik IO
Globos osiguranje i Ivana Soković, predsednica IO Dunav osiguranje.
Dejan Jevtić, predsednik IO AMS osiguranja istakao je da je sektor osiguranja uspešno prebrodio
najrkitičnije momente krize uzrokovane pandemijom kao i da ga čeka nastavak rasta premije.

Na pitanje da li se može osigurati pandemija, predsenica Izvršnog odbora Dunav osiguranja Ivana
Soković rekla je da bi odgovor bio sigurno negativan da smo na tu temu razgovarali pre jedne
decenije.
„Da smo pre 10 godina govorili o tome da li pandemija može da se osigura, sigurno bismo rekli da ne
može. Međutim kako se sve menja, menja se i teorija i praksa osiguranja. Ono što nekada nije moglo
da se osigura – da jedan štetan događaj pogađa veliki broj jedinica rizika u istom trenutku, danas je
već drugačije“, istakla je Soković.
Ona je podsetila da u nekim tradicionalnim proizvodima osiguranja nije postojala mogućnost
osiguranja ratova, vulkana, zemljotresa, poplava, pa i pandemije.

Jedan od zaključaka panela jeste da osiguranje treba da se digitalizuje, kao i
da ga treba učiniti dostupnijim za sve.

Panel 16 – Srbija kao domaćin, perspektiva zajednice i investitora

Veliko interesovanje prvog dana Kopaonik biznis foruma bilo je za panel na temu Srbija kao domaćin
– perspektiva zajednice i investitora. Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik,
istakao je da je prvi put u istoriji zabeleženo da je svetski dug veći od svetskog BDPa. On je dodao da
je u prethodnim godinama godišnje u Srbiji bilo oko tri milijarde evra direktnih stranih investicija.

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke je istakao da je dobro da negativan
saldo pokrivaju strane direktne investicije. “Poslednje tri godine ukupno učešće investicija bilo je 22
odsto”. On je naglasio da su problem domaće investicije, da ne možemo da očekujemo da neko drugi
razvija privredu i ekonomiju, kao i da domaćih investicija nema jer imamo problem sa vladavinom
prava, efikasnim pravosuđem i korupcijom.
Odgovarajući na pitanje da li možemo da predvidimo kako će se kretati investicije u sadašnjim
uslovima, rekao je da je državi mesto u infrastrukturi, putevima, obrazovanju i zdravstvu. “Ne
verujemo da će doći do recesije, rast će biti očitan unutar zemalja evrozone. Inflacija će biti problem-
po našim projekcijama prosečna inflacija će biti 7,5% ove godine, a to će ostaviti problem i za
građane i privredu,” izjavio je Petrović navodeći da nikad nije bilo bolje vreme da si dužnik, kao i da
nije dobro da se troši više nego što je potrebno. On je dodao da je pitanje šta će se dešavati sa
stranim direktnim investicijama, ali i da će kurs ostati stabilan.

Na panelu o investicijama, Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group je izjavio: “MK Group ostaje
u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Moram da istaknem da je, i bez subvencija države za šećer,
koje imaju zemlje u regionu, kompanija Sunoko najveći neto izvoznik šećera u Evropi. U prethodnom
periodu investirali smo milion i po evra u istraživački centar za šećernu repu, a budući planovi vezani
su za otvaranje fabrike alkohola“. Na pitanje o investicijama u narednom periodu, Aleksandar je
dodao da veliki potencijal vidi u oblasti obnovljivih izvora energije: “MK Group će nastaviti da
investira u energiju vetra i agrosolarni projekat. Trenutno radimo na realizaciji projekata proizvodnje
struje iz energije vetra u vrednosti od 300 miliona evra”.

Goran Pekez, predsednik Odbora direktora Japanske poslovne alijanse u Srbiji, na pitanje kako gleda
Srbiju kaže da japanske kompanije mogu da kao investiciju ponude tehnologiju kao dodatnu
vrednost, kao i da je potpisivanje sporazuma sa lokalnim univerzitetima u pravcu edukovanja
kadrova prvi korak kada se japanske kompanije odluče da ulažu.

Dejan Ranđić, predsednik UO ICT Hub govorio je o karakteru investicija u
prethodnih 10 godina i istakao da su one imale za cilj da zaposle i da smanje
nezaposlenost. ”Mi nismo iskoristili priliku da se Srbija promeni, tj. da usmereno idemo ka
investicijama koje stvaraju dodatnu vrednost. Nisu uspostavljeni lanci snabdevanja koje imaju šansu
da stvore i nije se desilo da Srbija postane privlačna za kadrove iz regiona”, izjavio je Ranđić. On je
dodao da investicije nisu promenile Srbiju što je bila velika šansa, kao i da