BEOGRAD – Srpsko hemijsko društvo (SHD) ove godine obeležava 125 godina i počinje borbu za status predmeta Hemija u školama, ali i za status hemije generalno.

v Fond časova hemije se kontinualno smanjuje u srednjim školama, srednjim stručnim školama i na društvenim smerovima u gimnazijama. Drastično se smanjuje i broj stručnih predmeta baziranih na hemiji, koje mogu da predaju hemičari.

v Oko 150 nastavnika iz osnovnih, srednjih stručnih škola, gimnazija i sa fakulteta širom Srbije su se uključili u rad Radne grupe SHD, koja ima za cilj da ukaže na nedostatke obrazovnog sistema, koji se tiču nastave hemije i izbore za opstanak ovog predmeta u douniverzitetskom obrazovanju

Srpsko hemijsko društvo (SHD) je pokrenulo inicijativu za reformu nastave hemije u univerzitetskom obrazovanju, jer se u poslednjih desetak godina fond časova hemije u srednjim školama kontinualno smanjuje, naročito u srednjim stručnim školama i na društvenim smerovima u gimnazijama. Takođe se smanjuje broj stručnih predmeta baziranih na hemiji, koje mogu da predaju hemičari, upozoravaju profesori, članovi Srpsko hemijskog društva (SHD).

Prema rečima Prof. dr Suzane Jovanović-Šanta, potpredsednika SHD i koordinatora Radne grupe za reformu nastave hemije, svi obrazovni profili u srednjim stručnim školama (i trogodišnji i četvorogodišnji) su ranije imali u programu Hemiju kao opšteobrazovni predmet.

-Reforme obrazovnog sistema su tokom prethodnih desetak godina vodile smanjenju fonda časova i programa nastave hemije. Međutim, stručni predmeti bazirani na hemiji (na primer, Poznavanje robe ili Poznavanje materijala, u brojnim obrazovnim profilima), neophodni za kompetentno bavljenje strukom, moraju da imaju i hemijsku osnovu, što je onemogućeno izostavljanjem predmeta Hemija iz programa tokom reformi. Na primer: autolakirer (trogodišnji obrazovni profil) nema predmet Hemija, a neophodna su mu znanja i neorganske hemije, zbog metala od kojih su napravljeni različiti delovi automobila, kao i organske hemije, zbog rada sa bojama i lakovima. Dakle, problem nije vezan za neki određeni obrazovni profil, nego za sve profile u svim stručnim školama. Takođe je smanjen fond časova nastave Hemije i u gimnazijama opšteg i društvenog tipa – upozorava Prof. dr Suzana Jovanović-Šanta.

Hemija, kao opšteobrazovni predmet, učenicima treba da pruži znanja potrebna za zdrav i normalan svakodnevni život u savremenom svetu, zasnovan na zdravoj hrani i korišćenju kozmetičkih, farmaceutskih i drugih preparata i proizvoda. Takođe predstavlja osnovu za stručne predmete i omogućava učenicima nastavak školovanja. Shodno tome, učenici nakon završavanja srednje stručne škole po planovima i programima sa smanjenim fondom časova hemije imaju znanja iz hemije nedovoljna za kompetentno bavljenje strukom, dok učenici gimnazija nemaju dovoljno znanja iz oblasti hemije za studiranje na fakultetima na kojima se izučava hemija.

Prema rečima Suzane Jovanović-Šanta godinama se se pojedinci i manje grupe obraćale Ministarstvu za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj i drugim organima i radnim telima, ali ti pojedinačni apeli nisu naišli na odgovor. Stoga je Srpsko hemijsko društvo, kao stručno društvo, pozvalo nastavnike hemije svih nivoa obrazovanja da se uključe u borbu za status predmeta Hemija u školama, ali i za status hemije generalno!