NOVI SAD – Kada se danas slušaju govori Adolfa Hitlera, stiče se utisak da u njima ima nečeg opasno savremenog. Bez obzira na silne rasprave, još uvek je ostalo otvoreno pitanje – koji mehanizam je te ideje ubacio u dušu takozvanog običnog nemačkog čoveka? I zašto? Kako su ti vatreni i smrtonosni govori ušli u svest? Otkud tolika potreba da se devedeset godina kasnije, od vremena kada je došao na vlast, piše i govori o Hitleru, kako o njegovoj ličnosti, tako i o zlu koje je napravio?
Treba li zaključati bibliju zla “Majn Kampf“? Koje pouke možemo da izvučemo?
Veoma je popularna i društvena igra “tajni Hitler“ gde su igrači podeljeni u dva tima: liberale, koji predstavljaju većinu i fašiste. Na početku se fašisti otkrivaju jedni drugima, samo Hitler ne zna ko su mu saradnici, dok liberali nemaju pojma ko je liberal, a ko fašista. Ta igra na Amazonu ima odlične ocene. U romanu “Opet on“ Timura Vermesa, Adolf Hitler se budi 2011. godine u Berlinu. Knjiga koja prati uspon probuđenog Hitlera do TV zvezde, je na spisku najčitanijih knjiga u Nemačkoj, a prevedena je i na srpski jezik.
Reper Kanje Vest je Adolfa Hitlera nazvao čovekom koji je “izmislio auto-puteve i mikrofone“ , a rekao je da se “Holokaust nije ni dogodio“. Teško je izbeći sablazan, ali, treba li pokušati, sa na primer, Hanom Arent, Tomasom Manom ili na neki drugi način?
Sagovornici:
Marija Vasić – potpredsednica Saveza antifašista Vojvodine,
Muarem Bazdulj – novinar i pisac,
Robert Čoban – osnivač i direktor “Kolor Pres grupe” i
Zoran Panović – novinar
Autorka emisije: Eržika Pap Reljin
RTV