NOVI SAD – Od 2. Svetskog rata ne mogu se ni nabrojati svi ratovi u svetu. Sada su Bliski istok, istočna Evropa, dobar deo severne i centralne Afrike – natopljeni krvlju i ogrezli u nasilju.
Obilje građanskih ratova, pomahnitale terorističke organizacije, međunarodni ratovi, religijska i nacionalna netrpeljivost, nezajažljiva alavost za prirodnim resursima – sasvim je svejedno. Čak i ako se zanemari rizik nuklearnog Armagedona, pretnja ekološke Apokalipse je sve ozbiljnija, naročito kada se ima u vidu da se zaštita životne okoline i društvena odgovornost, uglavnom, svode na zeleni marketing kojim korporacije peru ruke, a u porastu je i rizik od novih pandemija.
Kako nam prete, one bi mogle biti sve smrtonosnije. U isto vreme imamo i razvoj veštačke inteligencije i inflaciju. Kako smo stigli do ove tačke?
Da li je navijanje za ubijanje civila, sa koje god strane da dolaze, donekle čin saučestvovanja u divljaštvu? Da li i to govori da nismo u stanju da odredimo sopstvenu pripadnost u svetu i ko su nam saveznici? Šta je to sa nama?
Koliko su i tzv. vojne vežbe, kakve smo imali ovde devedesetih i koje su se pretvorile u građanski rat, današnje specijalne operacije, zamrznuti konflikti samo izgovor, odnosno ublažavanje zle stvari blažom reči?
Rusija i Ukrajina, Nagorno Karabah, Izrael i Palestina se svode na ogromne brojeve nastradalih sa kojima se, pogotovo medijski, olako barata. Ali, stvarni brojevi nastradalih često ispadnu gori i od najcrnjih predviđanja. Iako je krajnje cinično, da li je istinito i opravdano da mir može se zagovara i brani, samo ako si dobro naoružan? Jesu li uzaludni mirovni pokreti, ili ipak, ostaje nada?
Sagovornici
Mile Isakov – novinar i publicista,
Duško Radosavljević – Savez antifašista Vojvodine,
Prof. dr Boško Kovačević – sociolog i
Žikica Milošević – glavni urednik “The Economist” svet u 2023. za bivšu Jugoslaviju.
Autorka emisije: Eržika Pap Reljin
RTV