NOVI SAD – Dr Zoran Đerić, v.d. upravnik SNP-a o prvom delu sezone i planovima za narednu godinu.

Posle prvog dela sezone 2023/2024. u kojoj je Pozorište ostvarilo sedam uspešnih premijera, od kojih smo imali pet dramskih: „Zajedno“, „Bertove kočije ili Sibila“, „Bila jednom jedna zemlja“, „Skupljači perja“ i „Ponovno ujedinjenje dve Koreje“, premijeru baleta „Kopelija“, premijeru opere „Travijata“ i obnovu opere „Ero s onoga svijeta“, da li možete da kažete da ste zadovoljni kako je sve proteklo i kakvi su vaši utisci o ovakvom početku sezone?

– Učinjen je svojevrsni poduhvat. Podsećam vas da smo tokom leta imali radove na obe scene, da je na sceni „Jovan Đorđević“ posle dužeg vremena, konačno stavljena u funkciju rotacija. Njen scenski potencijal iskorišćen je u pripremi i realizaciji operske premijere, „Travijate“. Na sceni „Pera Dobrinović“ su zamenjeni cugovi i tzv. gornja scenska tehnika, nabavljen je novi miks pult. I to je sve vidljivo u premijerama koje su usledile, „Bertove kočije ili Sibila“ i „Skupljači perja“. To su sve dobre predstave, a neke od njih su već postale izuzetno popularne, poput „Skupljača perja“. I na Kamernoj sceni su premijerno izvedene dve premijere, „Bila jednom jedna zemlja“ i „Ponovno ujedinjenje dve Koreje“, koje imaju hit-potencijale. Prva, u režiji Kokana Mladenovića, koja je nastala po istoimenom romanu Dušana Kovačevića, ali objedinjuje u sebi i druga Kovačevićeva dela i junake, podjednako pozorišne i filmske, izuzetna je parabola života i pozorišta. Uprkos zbunjujućem naslovu, „Ponovno ujedinjenje dve Koreje“ nije politička predstava, već komična, najbolji produkt tradicije francuskih vodvilja i komedije apsurda. „Travijata“ je raskošna opera, scenski i muzički (mislim pre svega na nove soliste) osvežena i prepuštena operskoj publici na uživanje. I balet „Kopelija“ je jedan takav spektakl!

S obzirom na to da je Srpsko narodno pozorište – pozorište sa tri Umetničke jedinice, koliko je teško ili izazovno uskladiti produkciju, sektore, organizaciju, a da sve uvek bude pravovremeno i onako kako to vidi publika u trenutku izvođenja?

– Naravno da nije lako sve uskladiti, budući da je bilo malo vremena a mnogo planova. Dešavaju se i povremeni nesporazumi, ali smo sve ipak uradili na vreme. Ako imamo u vidu broj premijera, njihovu scensku zahtevnost, jasno je da su naše radionice radile punim kapacitetima, a imali smo i pomoć sa strane, kako bi na vreme bile gotove kulise, kostimi, rekvizita… Kad nervoza prođe, kada se izvede premijera i publika dobro reaguje na ono što je videla i čula, onda se malo odahne, uzme vazduh za dalje. To je već uobičajeno. Nema mesta za dosadu. Dinamično je, ponekad i svadljivo, ovo je, uostalom pozorište, takva atmosfera mu i pripada.

Koji su planovi za narednu godinu i drugi deo sezone? Šta možemo da očekujemo u Pozorištu?

– Planovi su ambiciozni, kao što je to i za očekivati, pre svega od novih umetničkih direktora. Drama planira deset premijera, po pet na obe scene. „Iskupljenje“, po romanu Branimira Šćepanovića, u dramatizaciji Slobodana Obradovića, a u režiji Veljka Mićunovića, u aprilu 2024. U istom mesecu se očekuje realizacija projekta „Oslobođeno pozorište“, u režiji Harisa Pašovića. Projekat finansira Kreativna Evropa. U maju očekujemo premijeru „Pokondirene tikve“, Jovana Sterije Popovića, koju će režirati mladi slovenački reditelj Juš Zidar. U drugom delu sezone očekuju nas „Balkanska lepotica“, po romanu Lasla Vegela, u režiji Andraša Urbana i „Centrifugalni igrač“, Todora Manojlovića, u režiji Juga Đorđevića. Krenuli smo već sa pripremom „Mišje groznice“, Aleksandra Popovića, koju režira mladi srpski reditelj Đorđe Nešović. Premijera se očekuje već u februaru 2024. godine. Na Kamernoj sceni planiramo inscenaciju komada „Nezaboravak…“, mlade dramaturškinje Mine Petrić, u režiji Tamare Mitrović, kao i „Vodopade“, Staše Bajac, u režiji Irene Popović Dragović. U planu su i neke druge, pre svega koprodukcije. Opera planira premijeru „Demona“, koja je rađena po istoimenoj poemi Mihaila Ljermontova, a komponovao ju je jedan od najpoznatijih ruskih kompozitora 19. veka, Anton Rubinštajn. Ona će se prvi put izvesti u Srbiji, ali i na Balkanu. Pre ove premijere, uslediće premijera jedine tango opere na svetu i jedinog operskog dela Astora Pjacole, „Marija iz Buenos Ajresa“. Povodom 100. smrti kompozitora Đakoma Pučinija, izvešćemo operu „Đani Skiki“. Planira se realizacija Letnjeg operskog festivala, sa puno atraktivnih programa. Ali o tome ćemo sledeće godine detaljnije. Balet će imati jednu veliku premijeru. Reč je o baletu „Otelo“, libreto je nastao po istoimenoj Šekspirovoj tragediji, na muziku L. V. Betovena. Koreografi su Krunislav i Gordana Simić. Premijera je planirana za maj 2024. godine.

Šta biste za Novu godinu poželeli ljubiteljima Pozorišta ili pak samom Pozorištu?

– Davno je već primećeno da je pozorište Hram umetnosti, jedinstven i nezamenljiv. U njega dolaze ljubitelji Knjige, kao i ljubitelji Filma, Muzike, Slikarstva. Kroz dramu, kao i kroz operu i balet, prožimaju se svi svetovi duhovnosti i umetnosti, dolazi do interakcije između izvođača (interpretatora) i publike. Pozorište je život, baš kao što je i nama život pozorište. Voleo bih da tako i ostane!