NOVI SAD – U Centru za transplantaciju ćelija, tkiva i organa Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, godišnje se uradi dvadesetak presađivanja bubrega. Od početka ove godine, u tom centru presađeno je tek 10 bubrega…

Uprkos apelima lekara i države, za šest meseci bilo je svega 11 potencijalnih donatora, te su pacijenti prinuđeni da šansu za životom pronalaze u inostranstvu.

U Centru za transplantaciju ćelija, tkiva i organa Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine godišnje se uradi dvadesetak presađivanja bubrega. Od početka ove godine, u tom centru presađeno je 10 bubrega, što je znatno manje nego što je potrebno.

Oko dve hiljade građana u Srbiji leže i budi se uz aparat za dijalizu ili terapije koje im produžavaju otkucaje srca. Njihova svakodnevica protiče uz strepnju da im oboleli bubreg, srce, jetra… neće još dugo izdržati. Liste čekanja za organe se ne smanjuju, a donatora, uprkos apelima, nema. U Centru za transplantaciju ćelija, tkiva i organa Kliničkog centra Vojvodine, godišnje se uradi dvadesetak presađivanja bubrega, kako kadaveričnih, tako i sa živih donatora.

“Danas smo uradili devetu transplantaciju, sutra će biti deseta, i sledeće nedelje imaćemo još jednu. To je od živih davalaca. Samo dve su od kadaveričnih davalaca ove godine, u celoj Srbiji. Deset puta smo razgovarali sa porodicama, samo jedanput smo dobili pristanak. To je zabrinjavajuće, u najmanju ruku”, rekao je doktor Igor Mitić, upravnik Centra za transplantaciju.

Prema rečima profesora Mitića, u Vojvodini bi godišnje trebalo da se uradi između 50 i 70 transplantacija, u celoj Srbiji najmanje 200, kako bi svi oni koji se godinama nalaze na listama čekanja imali šansu za preživljavanjem. Kao pozitivan primer, on je naveo iskustva susedne Hrvatske, koja je lider u transplantaciji organa u Evropi.

“Oni su to rešili na svakom nivou, od osnovne, srednje škole, fakulteta, nevladinih organizacija, stimulacija škola, dodatnih edukacija, uticaja verskih zajednica, pre svega crkve – kroz priču o tome kao solidarnosti, kao ključnom životnom sistemu, a sa druge strane kroz učešće u transevropskom procesu ‘Eurotransplant'”, kaže Mitić.

I dok više od dve hiljade ljudi čeka svoju šansu za novi život, Zakon o presađivanju ljudskih organa čeka svoj red za izmene i dopune. Podsetimo, poslednjih nekoliko godina po postojećem zakonu svaki građanin je automatski bio potencijalni donator organa u slučaju moždane smrti.

RTV (Laura Vujković)
Foto: RTV