VAŠINGTON – Amerikanci će u utorak, 5. novembra izaći na birališta kako bi izabrali novog, 47. predsednika predsednika Sjedinjenoih Američkih Država, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.
Ove godine, građani SAD biraće između demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine.
Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju.
Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, navodi BBC.
Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.
Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.
U svim državama osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.
Ukupno ima 538 elektora i taj broj je uvek isti.
On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma – Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.
Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu – 270 elektorskih glasova.
Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.
To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.
Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.
SAD nemaju centralnu izbornu komisiju – svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.
Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.
Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou.
Tanjug