NOVI SAD – Proslava 35-godišnjice IK Prometej 10. januara bila je višestruki ukrštaj. Umrežila je svoju 35-godišnjicu postojanja sa 35-godišnjicom od začetka Fondacije „Laza Kostić“. Povezala je uticaj i značaj koji je intelektualni gorostas impozantnog dela – Dejan Medaković, imao, kako za Prometej, tako i za Fondaciju.
Nagrada „Dejan Medaković“, uručena je Ivanu Negrišorcu za zbirku eseja „Svetlost, senke i šaputanja“ koja je takođe nastajala nešto više od 35 godina – skoro 4 decenije.
Muzičko-poetske autorske ukrštaje, isprepletene na osnovu Šopenovog Preludijuma i Poloneze u ce molu, Marina Milić Radović je najavila rečima: „Ovaj ukrštaj nastao je na molbu Pavla Medakovića, pre godinu dana, da nešto kreiram za Zorana Kolundžiju, koga je Dejan Medaković izuzetno cenio i voleo, kome je i dao prava na celokupna njegova dela. Iako inspirisani likom Dejana Medakovića i podvigom Zorana Kolundžije, danas bih, izuzetno, želela da ovo izvođenje posvetim Korani, koja prvi put vodi rođendan firme, kojoj je ovo vatreno krštenje, na kojoj ostaje „Prometej“. Na Korani se obistinjuje ono što je suština Medakovićevog plodonosnog života i njegovih reči: „Mi smo prah, u prah odlazimo. Ostaje ono što smo usadili u mlade naraštaje“.
Utisci pijaniste Čedomira Nikolića, profesora na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, tačno su opisali odjek u prepunoj sali Prometeja. „U eri opšteg pomračenja, ovaj ukrštaj deluje Prometejski! U današnjoj težnji ka najužim specijalizacijama, svaka potreba za povezivanjem i umrežavanjem, spajanjem dve umetnosti, obasjava i daje novo svetlo na našim umetnostima“.